Занати запали у план Ц, која занимања могу да донесу сигуран посао и добру зараду

Привреда се опоравља, то потврђују и подаци из прошле године о расту броја огласа за посао. На порталу "Послови инфостуд", у понуди је било чак 61 одсто више огласа у односу на 2020. годину. Послова је све више, али је зато кандидата све мање.

Милош Турински из Инфостуда рекао је гостујући у Јутарњем програму РТС-а да је у годинама пре пандемије био стабилан раст огласа за посао из године у годину који је увек износио од 30 до 35 одсто, што је меродавнији податак и да на основу тога закључимо да привреда стабилно расте.

"Годину смо завршили рекордно са преко 67.000 огласа за посао. Са друге стране наше тржиште постаје све дефицитарније, а борба за кадровима све већа" истакао је Турински.

Према његовим речима, просек оних који конкуришу за сваки посао од ових 67.000 је 57, док је протеклих година тај број био и 100.

"Кандидата на тржишту је све мање и борба за стручним кадровима је све већа" навео је додајући да људи више неће да конкуришу код било ког послодавца.

Навео је пример, да ако имате 100 огласа за посао, а 10 нуде добре услове и високу зараду, сви ће конкурисати код овог послодавца који нуди боље услове.

"Када причамо о Србији најтраженији је сектор трговине и продаје и од стране послодаваца, али и од стране кандидата. Прошле године се највише тражила администрација, ИТ, машинство, електротехника. Али тражиле су се позиције попут магационера и возача", напоменуо је Турински.

Како је рекао, ако погледамо шта су послодавци највише нудили, а са друге стране где су кандидати највише конкурисали, подударају се жеље.

"Србија постаје дефицитарна, увозимо већ радну снагу. Сем ИТ где ће дефицит владати и наредних пет година и занати су дефицитарни, кувари, конобари. На тржишту нема ни фризера, аутомеханичара, столара", напоменуо је.

Судећи по ономе што се на почетку године види, истиче да ће и 2022. година бити доста добра за све грађане који траже посао.

Саветовао је и младе и родитеље да се добро информишу при избору занимања.

"Занати су запали у неки план Б, па и Ц. Млади не желе да се баве овим занимањима јер мисле да нису довољно вредна. Међутим, то су занимања која могу да им донесу будућност, стабилан и сигуран посао, а и високу зараду", рекао је Турински.

Напоменуо је да смо годинама учени да треба да се заврше факултети како би се лакше дошло до посла, а ситуација је сада супротна, више се траже кадрови са средњом стручном спремом него са вишом или високом стручном спремом.