Стезање каиша, улагање или захтев за повећањем плате – како се заштитити од инфлације

Имали смо велико искуство са инфлацијом и хиперинфлацијом, па је нормално да страхујемо од свега што указује на то да би нешто слично могло да се понови.

"Инфлација је пропаст новца, пад вредности новца и она је скривени порез државе јер се њом управља на различите начине. Оно што је за нас обичне грађане који смо под утицајем инфлације да морамо да разумемо да наш новац губи вредност и да ће наш новац када стоји на гомили за годину дана вредети четири до пет одсто мање него што је стање без инфлације", каже Узелац.

Питање је како да новац који имамо приходује више него што је стопа инфлације?

"Данас је ситуација ако је годишња инфлација четири посто, а ви оставите ваше паре у банци и дају вам камату од два одсто, на крају године ћете изгубити два одсто", додаје Узелац.

За улагање је потребан капитал и добра процена да новац улажемо у праву ствар. Ако и постоји идеја, капитал се тешко стиче, посебно у условима инфлације.

"Како се манифестује инфлација? То је пораст цена у продавницама. Економисти направе корпу неких производа, па кажу инфлација је четири одсто, а потрошачи кажу да не постоји производ који није поскупео бар 20 одсто. И то се у нашим буџетима види. Ако купујемо прехрану за 10.000 динара месечно, ми ћемо морати да плаћамо ту прехрану 12.000 динара месечно", напомиње Узелац.

Без штедње и идеје преостаје нам трећа могућност, да од послодавца тражимо повећање плате за износ пропорционалан поскупљењу.

"Јер смо и ми роба која се купује. Као и то у продавници и наш послодавац купује наше радно време. Ја то баш препоручујем и саветујем, јер је то у најмању руку фер однос са запосленима", закључује Узелац.

Једно је обавезно. Мораћемо да препакујемо приоритете, што значи да се нечег одрекнемо.