Хероине и скривена снага ковид болнице - спремачице и сервирке

Радиле су и 24 сата без паузе на почетку пандемије па је, иначе, тежак посао под заштитном опремом постао још тежи, не само физички. Славица и Радмила су хигијеничарке и спремачице у КБЦ "Др Драгиша Мишовић", задужене за комплетну дезинфекцију од пода до плафона.

Радмила Тиосављевић, спремачица на дечјем одељењу каже да су радили у скафандеру под пуном заштитом, скафандер, рукавице, каљаче, капа, две маске.

"Тешко је у опреми радити, баш је тешко, озноји се човек лако", каже Радмила.

У ковид зонама обавезна је дезинфекција просторија после сваког прегледа, а хигијена никада није била важнија.

Славица Јевремовић две године ради у КБЦ "Др Драгиша Мишовић".

"Нисам била ни на боловању, значи нон-стоп сам овде у корони. Радим 34 године и никада није било теже", поручује Славица.

Раме уз раме са спремачицама, ту су и сервирке. Њихов посао је другачији, али је једнако важан.

Сервирке су задужене да храна стигне до свих пацијената у болници у време предвиђено за оброке. И оне раде у црвеној зони.

"Када је почела корона за мене је било јако стресно, тада сам доживела шок. Остала сам да радим, људи су долазили са свих страна, нисмо знали шта да радимо, куда да се крећемо, плус опрема, скафандер који си морао да носиш ујутру у шест како дођеш овде до увече," каже сервирка на клиници за хирургију Јованка Лончар.

Њена колегиница Бранка Стељић истиче да посао није физички напоран, али јесте емотивно.

"Када видите да се деси неки случај који не би требало, како да вам не буде стресно, страшно је, гледајући њихове очи, кад погледате само у очи пацијентима све вам је довољно," поручује Бранка.

Све су те жене хероине и скривена снага болнице. Иако се о њима не говори много, део су тима људи који су неопходни за функционисање сваке здравствене установе. Увек, а нарочито сада, у време пандемије.