Ни веће радости ни дражег госта – вероучитељ Далибор зна како се хуманост показује на делу

Од лесковачког села Губеревца до основне школе у Медвеђи, тридесетседмогодишњи вероучитељ Далибор Цветковић путује шездесетак километара. На том путу свакодневно обиђе бар десетак сиромашних породица којима носи помоћ, од пакета са храном до намештаја. За кратко време организовао је више од стотину хуманитарних акција.

Ни веће радости ни дражег госта у кући Столића у Горњем Стопању код Лесковца. Пуне руке поклона, пуно је и срце Ангелини, Неговану и њиховим ћеркама. Празнике су дочекали у топлом, реновираном дому захваљујући акцији коју је покренуо вероучитељ Далибор.

"Свака му част што је то урадио за нас. Све што може донесе, помогне. Увек излази у сусрет за било шта", каже Ангелина Столић из Горњег Стопања код Лесковца.

Пет душа дели један кревет у оронулом, рудничком стану у селу Лецу. На плећима самохране мајке Иване велики терет. Снагу јој дају синови, а наду да долазе бољи дани уливају јој људи добре воље. Након Далиборовог апела пристиже помоћ.

"Купатило ће бити негде у марту, здравље од Бога требало би да буде готово и јавили су се људи из Лесковца који ће донирати ормане које сте тражили да имате где гардеробу да ставите", каже хумани вероучитељ.

"Хвала пуно Далиборе. Захваљујући теби надам се да ће наш живот бити бољи", наводи Ивана Божић.

Подједнако посвећен хуманитарном и раду са децом у основној школи "Горња Јабланица" у Медвеђи. Завршио је два факултета – Учитељски и теологију. Већ 12 година час верске наставе са радошћу се ишчекује.

"Учи нас да поштујемо друге, да се не свађамо, да волимо, да помажемо", истиче Дамјан Дибрановић, ученик осмог разреда ОШ "Горња Јабланица" Медвеђа.

"Помажемо у свему што треба са наставником. У све смо укључени", додаје Наталија Ранђеловић, ученица осмог разреда ОШ "Горња Јабланица" Медвеђа.

"Мотивише ме то што могу некоме и што сам у прилици да помогнем и највише деца због којих сви живимо и због којих се радујемо", поручује Далибор Цветковић, вероучитељ.

За идеје, племенитост и труд који улаже похвале и подршка и од колега.

"Апсолутно је ту за свако дете што то и нама чини задовољство. Ми смо поносни као школа", додаје Мирослава Алексова, наставница историје.

Дневно добије педесетак порука. Јављају се и донатори и они којима је помоћ неопходна. Доброту и љубав шири и ван Јабланичког округа. Највећа награда су му дечији осмеси. Да се више рађају и радују. То је једина Далиборова жеља.