Повећава се улагање из буџета за органску производњу, зашто је паковање важно

Горан Шокшић из Тараша је најмлађи органски произвођач у Србији. Ускоро ће завршити смер за органску производњу на Пољопривредном факултету у Новом Саду. У оквиру газдинства се бави унапређењем продаје. Паковање је прво што потрошачима може најавити да је реч о органској производњи, наводи Горан Шокшић.

"Конвенционални кромпир продаје се као ринфуз и ви сами га мерите, а опет органски кромпир је скупљи и он сам по себи мора бити запакован у паковању да се не би мешао са конвенционалном робом", прича Горан Шокшић из био фарме "Шокшић" из Тараша.

У Србији под органским поврћем има 180 хектара. То је још увек недовољно за конкурентност, па се цене органских производа приближавају оним из конвенционалне производње.

"Из увоза производи су много повољнији него наши и просто морамо да будемо у њиховом нивоу. Ове године били су изузетно мали приноси, али цене органских производа су остале на истом нивоу", каже Гордана Шокшић из био фарме "Шокшић" из Тараша.

Град Зрењанин је издвојио 1,1 милион динара за подстицај органске производње. Простора за развој има, само у Мужљанском риту на салашима су идеални услови, а 40 ари такве земље жели да искористи Михаљ Ишпановић.

"Петнаест, двадесет година смо узгајали цвеће испод пластеника и сад нема више радне снаге и онда сам одлучио за органску производњу и конкурисао сам за саднице кајсије", испричао је Михаљ Ишпановић из Мужље.

Симо Салапура, градоначелник Зрењанина, напомиње да су укупно у овој години од девет пријављених апликација, сви добили средства и да је то један добар показатељ да органска производња у Зрењанину треба и заслужује да буде подстакнута.

Министарство пољопривреде је предвидело да у 2022. години повећа улагања у ту производњу из аграрног буџета на 380 милиона динара, што је 62 одсто више него лане.