И они су обележели годину за нама, показали како изгледа живот другачији од свакодневице

Није им било лако да све утиске из 2021. кажу у једној речи. Нарочито анестезиологу Радмилу Јанковићу. Две године, са колегама, у црвеној ковид зони нишког Клиничког центра, бори се за дах сваког оболелог.

"Слали смо поруке које људи нису прихватали, ми здравствени радници, па и ја сан понекад осећао сам се усамљено у свему томе, а толико нам је разумевање било потребно, емпатија, снага, да кроз тешке друштвене моменте и кризе прођемо заједно, а можда ће разумевање бити реч која ће обележити наредну годину, па видећемо", каже доктор Јанковић.

Свет је видео златну Милицу Мандић, на Олимпијским играма у Токију. Другачијим, од претходних, одложених због пандемије ковида. А Милица је била неустрашива и непоколебљива. Постала је симбол победе.

"Годину 2021. ћу памтити по великим успесима, по преиспитивањима. Мислим да је у ову годину стало свих двадесет година мојих бављења таеквондом, и некако сам желела да ОИ буду круна моје каријере, и то сам заједно са мојим тимом успела. И дан-данас уживам у срећи и у свему што сам направила ове године", каже Милица.

У лето 2021. горело је грчко острво Евиjа. За наше ватрогасце то је био позив пред којим нису имали задршке.

"Ми буквално прва два дана нисмо видели сунце, то је толико пепела, толико дима. Као у неком гротлу све време", каже Драган Миковић, заменик команданта Ватрогасно-спасилачке бригаде Београд.

"Оно што је за нас као ватрогасце-спасиоце обележило јесте једна синергија са другим службама и помоћ братској Грчкој. Кад су схватили да свим срцем дајемо себе,  тада су нас још више заволели и били смо део њих", каже Владо Племић, заменик начелника Управе за ватрогасно-спасилачке јединице.

"Када смо се враћали, када смо све завршили и када су нас успут поздрављали сви који су ишли на летовање у Грчку свих таблица, то су били наши и стране таблице од белгијских немачких, на граничним прелазима су нам трубили, махали, ми смо можда тек тада били свесни у ствари тога шта смо ми урадили", испричао је Миковић.

Никола Ковачевић урадио је много за људе који су за собом оставили све. У рату, неизвесности, страху за живот. Њихове недаће, пренео је у суднице – европске и српске. И побеђивао за њихова права. Права избеглица, људска права. Због тога је награђен престижним признањем УНХЦР-а.

"Не бих могао да кажем да је за ту популацију и за нас који се њима бавимо то била добра, него још једна у низу година у којој смо постали свесни колико препрека постоји и изазова да се урушавање система заштите избеглица и тражилаца азила успори", каже Ковачевић.

У професионалном смислу, истиче, свакако да је Нансенова награда, признање УНХЦР-а једна од ствари које је обележило 2021. годину, као и на приватном плану да су сви остали здрави.  

Да смо здрави. У пандемији ковида, постали смо свесни важности прве жеље. Драган Бјелогрлић нам је филмом Тома испунио остале. А ужелели смо се дружења, песме, да волимо и патимо заједно.

"Мислим да нас је овај филм, нас који смо радили и људе који су гледали, из тих година изолације, вратио у неку колективну емоцију, која се на моменте претворила чак и у колективну катарзу, два смо света различита", каже Бјелогрлић.