Уписне трендове на факултетима диктира тржиште рада, где је највеће интересовање за докторске студије

Универзитетско окружење диктира уписне трендове, кажу на Универизитету у Крагујевцу. Повећано је инетресовање за техничке науке, инжењерство, информатику, медицину, фармацију, стоматологију. Слободних места остало на друштвенохуманистичким смеровима, Агрономском и педагошким факултетима.

Проф. Ненад Филиповић, ректор Универзитета у Крагујевцу истиче да  је индустрија која се убрзано развија довела је до тога да се запошљавају свршени студенти из области инжењерства, технике, информационих технологија. Проширили смо мало капацитете на тим смеровима, основали смо и нове мастер студије на нивоу универзитета, додаје Филиповић.

И у Нишу нису попуњена места на Технолошком, Педагошком, Факултету заштите на раду. На постидпломским студијама стање је пола-пола.

Проректор за наставу Универзитета у Нишу Властимир Николић разлог зашто је опуњена само половина места на постдипломским студијама, а на основним је око 75 до 80 одсто је то што се са техничким наукама лакше долази до посла, за друге ствари нема интереса осим оних који желе да остану на факултету.

Скоро две хиљаде слободих места на основним студијама у Београду

На Универзитету у Београду су израчунали да им је, и поред три уписна рока, на основним студијама остало 1.980 слободних места што је знатно мање него претходних година. Упис на мастер и докторске студије показује да ипак највеће интересовање влада за наш настарији и највећи универзитет.

Проф. Дејан Филиповић, проректор за наставу Универзитета у Београду наглашава да за докторске студије има највише интресовања у последњих десет година.

Универзитет у Београду ће формирати и постдокторске истраживачке позиције.

"То је једна од врло битних ствари за младе истраживаче који су докторирали и који можда не могу одмах да нађу своје запослење у институтима и факултетима, да некако од те позиције започну свој научноистраживачки рад, допринесу развоју земље и остану, не оду у иниостранство", каже ректор Универзитета у Београду проф. Владан Ђокић.

Такође, пружа се могућност онима који су докторирали у иностранству, да се врате у земљу и овде наставе свој научноистраживачки рад.