Зграде код Мањежа, изграђене пре више од 90 година, могле би да нестану због новоградње
Kада шетате парком Мањеж, ако већ нисте, обратите пажњу на старе зграде поред њега. Не само због чувене кафане, него и због самих грађевина и фасада. Старе су више од 90 година, пример су архитектуре с почетка 20. века. Простор није заштићен као културно добро, али због сентименталне вредности и добрих чешко-српских односа, неки сматрају да ту не би требало да буде модерних зграда.
Једна од најстаријих и најомиљенијих кафана у Београду ускоро би могла да нестане. Наиме, планирана је изградња новог стамбено-пословног комплекса који би се између Трга Славија и парка Мањеж и морале би да буду срушене четири зграде старе скоро цео век. Група активиста покренула је иницијативу против рушења.
"То су зграде старе грађанске штедионице са моје десне стране, нове грађанске штедионице Стевана Тоболара, чешког архитекте, онда ту је зграда коју је пројектовао познати архитекта београдски Милан Злоковић тридесетих година и на крају чувена зграда кафане 'Мањеж', такође, чешког архитекте Стевана Тоболара", рекао је Марко Богдановић из Центра за урбани развој.
Покретачи иницијативе су Центар за урбани развој, Европа ностра у Србији, "Чешка беседа" и Удружење грађана "Тополска" којима је подршку пружило и Одељење уметности САНУ.
"Београд нажалост нема квартове и кваротве зграда старих 100 и више година, тако да мислим да бисмо изгубили један траг некадашњег Београда и његовог духа поготово кад је у питању кафана Мањеж која је врло позната и има традицију", казао је Милан Фирст из удружења "Чешка беседа".
Тај простор није заштићена културно-историјска целина, али многи тврде да би рушење зграда значило губитак идентитета и архитектонског наслеђа с почетка 20. века.
"Ја се надам да је ова иницијатива покренута на време, да ће Град Београд апсолутно схватити вредност овога и да ћемо просто разговарати на ту тему и да ће се донети једна паметна одлука која ће свима бити у интересу да поред изузетних примера архитектонске праксе с почетка 20. века комплекс зграда осликава и чешко-српске везе, пажљиво неговане још од половине 19. века", истакао је Марко Богдановић.
Активисти подсећају да је очување ових зграда важно не само за архитектуру, већ и за сарадњу Срба и Чеха, неговану од половине 19. века. Покушали смо да сазнамо због чега зграде нису проглашене културним добром, међутим, из Завода су одговорили РТС-у да "због претходно договорених обавеза нису у могућности да обезбеде саговорника, нити пошаљу писани одговор".
Коментари