Шта желе будући млади научници, од НАСЕ, физике до политике

Учи! Ради домаћи! Мораш да вежбаш математику! Аман, концентриши се... Има ли родитеља коме се не диже коса на глави од ових реченица. Има и оних који их не изговарају, никада. 

Сјајни млади људи који су са међународне јуниорске научне олимпијаде донели медаље су Огњен Јанковић, Михаило Радовановић и Ксенија Живанић. Са њима је и професор Мићо Митровић, који их бодри и усмерава. 

Такмичење је било онлајн. Седам дана су били изоловани на Златибору, без телефона.

Гостујући у Београдској хроници, ученик Огњен Јанковић каже да је било теже, другачији је био систем. "Нисмо имали осећај о такмичењу", додаје он.

"На такмичењу које се одржава на регулчаран начин, када би се одржавао у Уједињеним Арапским Емиратима као и овде на Златибору нас је велики број на једном месту и самим тим и велику количину слободног времена проводимо учећи у дружењу с другима, дани без телефона пролете, осећам се као да сам био на одмору, а не на такмичењу, другачије је искуство од такмичења која трају неколико сати", каже Михаило Радовановић.

Ксенија Живанић подвлачи да је било тешко – задаци су били тежи него ранијих година. "Генерално смо се лепо снашли", каже ученица.

Професор Мићо Митровић напомиње да ученици који су били на олимпијади нису само из Математичке гимназије, већ само двоје.

"Треба да се поносимо на целу Србију. Имамо успешну децу из свих крајева, овог пута троје је из Београда – двоје из Математичке имназије, један из школе "Вук Караџић", а најбољи успех је постигао ученик из Лазаревца, а ту је и Ксенија из Крагујевца", рекао је професор.

Свуда имамо добру децу, имамо наставнике који са њима раде, додаје Мићовић.

Учење и дружење 

Огњен иде две пуне године у Математичку гимназију, пре тога је ишао у ОШ "Бранко Радичевић" у Голупцу, али како каже није био задовољан. "Било је пар добрих наставника као наставник физике, осим њега није било добрих", рекао је Огњен.

Михаило каже да је Математичку гимназију уписао ове године, а од првог од осмог разреда похађао је школу у Лазаревцу. "Остао сам у основној школи јер је већина наставника помагала, наставник математике је био велика помоћ у мојим такмичарским успесима", навео је Михаило.

Живи у ђачком дому и то је, како каже, као продужена екскурзија, слична су интересовања ученика, ствара се осећај дома ван дома. "Уз дружење пролети време и када се видимо с родитељима као да није много врмена прошло", каже Михаило.

Ксенија је одлучила да не пређе из Крагујевца у Математичку гимназију, због друштва, у школи је добро, а може да стекне знање.

Професор Мићо Митровић указује да међу физичарима и научницима имамо и уметнике и спортисте. "Једна колегиница је маратонска тркачица, бавити се науком не значи одвојити се од осталог живота", указао је Мићовић.

Како виде себе за десет година

Огњен каже да себе види у НАСИ, има много степеница до тога, али би био задовољан да остане овде и ради као физичар.

Михаило себе види или као научника или политичара. "Колико год истражимо, наука шири границе знања, уз сву науку има и даље гладних људи. Заправо права политика је да се побринемо да љиди живе срећне животе, а не у томе да филозофирамо", каже он.

Ксенија још не зна шта ће да ради, усвршаваће се па ће видети где ће живот да је однесе.