Куће из "Нечисте крви" и даље стоје у Врању, за неке су и Турци говорили "беше наше"

Све куће у Врању када се родио и одрастао Бора биле су приземне или једноспратне, с подрумом, тремом, ложницом и великим двориштем са дудом или шамдудом. У то доба под Турцима прву на два спрата, тада се говорило "на два боја", саградио је чувени врањски трговац Јања Влајинац.

"Кућа је освећена 1859. године. Турци, кад је он правио кућу, пролазили су туда и гледали и добацивали – 'беше наше'. Значи, први приватник који је направио кућу на два спрата", прича Тома Влајинац, чукунунук Јање Влајинца.

Кућа трговца Добривоја Прибојчића грађена је у оријентално-балканском стилу и има одлике старе варошке куће. Поред је Музеј-куће Боре Станковића.

"Кућа се налази у једној од најстаријих улица у граду, у некадашњој доњој махали, касније Баба Златино сокаче, а данас носи назив Баба Златина улица. Баба Злата је била Борина баба по оцу, иначе сестра познатог трговца Јовче", истиче Драгана Декић, кустос у Музеј-кући Боре Станковића.

Више од двадесет објеката из 18. и 19. века сачувано је у Врању. У приватном су или у власништву Града. Неке су сада рушевине као Рашићева, бивша Хусеин-пашина кућа, а на месту неких су други објекти.

"Када су у питању приватни објекти, они су препуштени приватним лицима да они сами одржавају. Ту се у граду појављује проблем, јер су обично такви захвати на одржавању таквих објеката доста захтевни у погледу финансија и самог извођења таквих радова", наводи Јелена Марковић, градски урбаниста.

Сведоци Бориног времена и доба под Турцима су и Пашин конак и Харемлук, које је 1765. године саградио Рауф бег Џиноли.

У конаку су живели мушкарци, а у Харемлуку жене с децом. Од 1960. године, Пашин конак је Народни музеј, а Харемлук је препуштен зубу времена.