Матић: Брашна, уља, млека, меса има довољно, трговци поштују уредбе о максималној цени

Татјана Матић је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, рекла да би брашно од понедељка требало да буде распоређено произвођачима, по цени од 33 динара по килограму.

Подсећа да је максимална производна цена хлеба "сава" 38,68 динара, док цена у продавницама може ићи максимално до 46 динара.

Да ли основних животних намирница има довољно и по којој цени се продају, контролише инспекција.

"Пре свега је предмет контоле била прва уредба о максималној цени хлеба тип 500, тзв. хлеб 'сава'. Наравно да је било и пријава, имали смо преко 500 инспекција на терену. Само је 17 пријава било основано, где је долазило до неких прекорачења. Негде су биле прекорачене марже, негде није било довољног процента хлеба у тим радњама, или можда састав хлеба није био какав је требало да буде", рекла је Матић.

Истиче да су се трговци начелно придржавали уредбе о цени хлеба, али и осталих основних животних намирница.

"Када причамо о другој уредби која се односи на пар основних животних намирница – брашно, шећер, уље, свињски бут, млеко, морам исто да кажем да смо од укупног броја контрола, мислим да је било око 200 контрола, имали две пријаве и у једном малопродајном објекту јесте утврђено прекорачење цена", каже Матић и додаје да је снабдевеност основним животним намирницама задовољавајућа.

Пазите од кога купујете на интернету 

Говорећи о електронској трговини, министарка је напоменула да је ковид довео до тога да грађани више купују преко интернета.

"Сама пракса је наше потрошаче уверила да могу да верују онлајн трговцима, односно да је интернет продаја такође апсолутно сигурна и добра уколико купујемо од регистрованих продаваца", рекла је Матић и додала да број трансакција из године у годину расте – само за десет месеци ове године забележен је пораст од 80 одсто.

Објашњава и да је међу пријавама потрошача само седам одсто оних које се односе на куповину преко интернета, а као разлог наводи то што је електронска трговина добро регулисана законом.

"Чак негде уживају већа права потрошачи који купују онлајн. Рокови за замену су краћи, имате права да у року од 14 дана вратите артикал, не морате чак ни да објасните због чега, једноставно сте се предомислили", рекла је министарка.

Поручује да су потрошачи у овој области добро заштићени – уколико купују од трговца који је регистрован.

"Ми често у комуникацији са потрошачима не можемо да помогнемо зато што су купили преко друштвених мрежа – Инстаграма, Фејсбука, од продаваца који нису регистровани. Наша прва препорука је – погледати да ли је трговац регистрован, уколико није, немате право да се жалите", рекла је Матић.

Најопаснија куповина играчака и витамина

Додаје да су потрошачи често заведени ниским ценама и примамљивим акцијама, те се због тога одлуче на ризик да купују од тих профила.

"И када се испостави да је та роба фалсификована или да не одговара ономе што је наручио, више не можемо да помогнемо у смислу да он своје потрошачко права задовољи, него морамо да упућујемо кривичне пријаве зато што је неко нерегистрован", рекла је Матићева.

Додаје да било ко може бити нелегални продавац на интернету, те да се најчешће на тај начин продаје обућа, одећа, галантерија. Оно што је најопасније и што највише забрињава јесте нелегална продаја играчака, козметичких и других препарата.

"Зато се у том домену посебно води једна координирана инспекцијска активност, и са Министарством финансија и Управом царина, и са свим осталим ресорним инспекцијама, како бисмо такве појаве спречили јер оне су посебно опасне по здравље. Поготово када је о томе реч, увек апелујемо – када купујете играчке или неке витаминске производе водите рачуна од кога их купујете, јер оне могу бити опасне по живот. Ако је то фалсификована роба, то може значити да у себи има неке супстанце, да није прошла све провере и на тај начин заиста се угрожава и здравље", истакла је министарка Матић.