Година репортера РТС-а Владимира Банића: Са талибанима, вирусом и земљотресима

Владимир Банић је у Јутарњем програму РТС-а рекао да се 30. децембра навршава годишњица земљотреса на Банији, и да се то пратило.

"После тога је дошао Израел, који се потпуно отворио, затим ракетирање са Газом, после тога Турска, затим пожари у Грчкој на Евији где су наши ватрогасци помагали да ватра не прогута цело острво, а затим је дошао Авганистан. Било је и између тих догађаја још путовања", каже Банић.

У Авганистану је имао по 15 минута за укључење, али је морао да мења локацију да би био безбедан.

"То је био савет талибана, добронамеран, када су сазнали да су у Авганистану припадници Исламске државе, која жели да преузме популарност у становништву и евентуално преузме власт у земљи. Врло се чудне ствари догађају. Талибани су посаветовали да нигде не останемо дуже од 15 минута, јер сам ја савршена мета за Исламску државу", каже Банић.

Стрес због интернета

Према његовим речима, тада расте тензија, али највише стреса оде на лош интернет.

"Почињали су протести у градовима, како људи не би проводили дуго времена на друштвеним мрежама смањивали су проток интернета. Било је стресно, али нисам отишао тамо неприпремљен. Имао сам срећу да су моје колеге са данске државне телевизије остале тамо након повлачења талибана. Рекли су ми да талибани не праве проблем, да желе да се покажу као прихватљива опција у Авганистану која ће у будућности да преговара са другим државама, што се догађа, да само треба да се слуша шта кажу. Тако сам поступио, ушао сам сам тамо, када се отворила граница са Узбекистаном. Пошто је Мазари Шариф најближи тој граници, отишао сам тамо", прича Банић.

Талибани, додаје, свуда патролирају, они су тамо и војска и полиција.

"Они су пратили моје извештаје. Помагали смо колегама са Си-Ен-Ена пошто нису имали своје репортере у Авганистану укључио сам се неколико пута и за њих и био сам објективан у извештајима. Рекао сам да има страха, да је школовање проблем. Критиковао сам, али сам говорио и оно што су ми говорили грађани да је криминал, откад су талибани преузели државу, готово ишчезао", истиче Банић.

Видели су, каже, да објективно извештава и после тога му нису правили проблеме.

Вимблдон и Ролан Гарос 

Имао је, истиче, срећу да буде последњи дан на Ролан Гаросу, а и на Вимблдон је отишао.

"Та два турнира су можда нешто. Било је феноменално бити у Паризу, причати са Новаком Ђоковићем и гледати како га људи перципирају и у свету медија и у свету тениса. Човек је стварно изванредан и надамо се Аустралији и 21. гренд слему", напомиње Банић.

Прилично је извештавао о ковиду.

"Једно од мојих дражих путовања је било у Сарајево, када сам извештавао како су прихватили помоћ комшијске Србије. Били су ми драги разговори са људима тамо који су говорили да тако треба да се ради, да је то нормална ствар. Ово што сада чујемо од лидера тамо ме разочарава, да се тако слободно узима рат у уста, и од новинара и политичких аналитичара, да је то нешто прихватљиво", наводи Банић. 

Супруга му, каже, верује.

"Она је у великом броју ситуација и мама и тата, поготово када сам на терену и хвала јој на томе", каже Банић.

Авганистан би могао да остане без женских лекара 

Када је у питању одлазак Авганистан, каже да никако не треба срљати.

"Саветујем све младе колеге да се никако не иде без добре припреме. Припрема је 80 посто обављеног посла. Ишао сам на терен који сам знао, знао сам шта могу да причам, шта да снимам. Најдража прича из Авганистана је та борба девојчица да се школују. Оне сада не могу на универзитете, у неке средње школе не могу, истеране су биле и из основних школа, али талибани их сада враћају", истиче Банић.

То, истиче, значи да би Авганистан могао да остане без женских лекара.

"Надам се да неће. У прошлој владавини талибана би мушкарац, муж или брат дошао и препричавао мушком лекару о својој мајци, сестри, жени. А лекар не може да пипне ту жену, да дâ дијагнозу, па је дијагноза давана офрље. Била је и велика смртност при порођају. Надам се да тога више неће бити. Можда је тренутак да ми овде код куће ценимо образовање и образоване људе", навео је Банић.

Од три догађаја које издваја из ове године на првом месту је почетак школе у Мазари Шарифу, када су девојчице са ранцима Уницефа поносно чекале да уђу у школу.

"Ти видиш да оне немају новца, али су, толико поносно, једва чекале да уђу у школу. А два и три су Новак и Новак", закључио је Банић.