Мигранти ретко у Србији подносе захтеве за азил, крајњи циљ су им земље западне Европе

Ахмад је само један од 4.600 миграната који су тренутно смештени у Србији. Као и многима, циљ му је да, када то буде могуће, стигне до Немачке или Холандије. Границу је тешко прећи као што се тешко навикава и на сомборску зиму, али у Сирију не жели да се врати.

"Имао сам проблема с неким особама, био је рат, желим да заборавим оно кроз шта сам прошао, желим да живим нормалан живот са својом породицом", прича Ахмад.

Као и на северу земље, тако и у центрима на југу, најзаступљенији су Авганистанци, а затим мигранти из Сирије, Бангледаша и Пакистана.

"Овде сам 2,5 године али планирам да идем у Немачку, тамо имам породицу", каже један мигрант који је у Прешеву.

У последње две године све је мање породица на мигрантским рутама. Тренутно 322 детета су смештена у неком од прихватних центара. До наше земље стижу из Северне Македноје, Бугарске, Црне Горе, Албаније.

"До пре неколико дана је то кретање било исто као да је август, доласком празника можемо очекивати некакво смањење проласка. Просечно време боравка од 23 дана може да се продужи на 35-36 дана", указује Владимир Цуцић, комесар за избеглице и миграције.

Пут покушавају да наставе преко Хрватске, Мађарске, Румуније, Босне и Херцеговине. У Комесеријату примећују да је сада мање повређених миграната приликом њиховом враћања с граница тих земаља. Србија на граничним прелазима користи друге методе.

"Нисмо се определили за бодљикаве жице, гумене метке, сузавце, начин који би угрозио те људе, тај мучени народ није кренуо без везе. Број спречених кријумчара је највећи у окружењу и мислим да је то најхуманији начин да се ово спречи. Само у месец дана 17 њих је погинуло покушавајући да пређу", додаје Цуцић.

Србија је за мигранте и даље само транзитна земља. Захтеви за азил се подносе ретко, у овој години било их 156, а одобрено је 13 заштита.