Од изазова до увреда и смрти – може ли се зауставити дигитално насиље
Вест да је двадесетједногодишња јутјуберка пре неколико дана себи одузела живот, због, како су навели њени пријатељи, изложености сајбер насиљу у протеклих пет година, потресла је јавност. Катарина Јонев, стручњак за безбедност деце на интернету, истакла је да је то насиље и најзаступљенији вид насиља у Србији. Упозорила је да смо одговорни сви, зато што не подижемо довољно свест, имамо генерацију деце која расту у дигиталном свету и нису у могућности да раздвоје онлајн од реалности.
Готово 90 одсто деце има друштвене мреже, а свако пето је, показују подаци, доживело неки облик насиља на интернету. То насиље је, истакла је за РТС Катарина Јонев, најзаступљенији вид насиља у Србији.
Указала је на то да смо одговорни сви, зато што не подижемо довољно свест. Имамо генерацију деце која живи дигитални живот и, нажалост, нису у могућности да раздвоје онлајн од реалног света. Додаје да постоје механизми заштите, али да пре свега треба водити рачуна о едукацији јер је она и најбоља превенција.
"Интернет је феноменална ствар и донела је пуно бенефита и то не смемо да заборавимо. Међутим, небезбедно понашање, и велики број опасности које постоје у том дигиталном свету заиста таргетирају нашу децу и она не могу да се снађу тако лако", навела је Јонева.
Међутим, како је рекла, стиче се утисак да не постоји ни у породици та комуникација пуна поверења да дете може да се обрати родитељима када има проблем. Статистике показују да ће од десеторо деце само једно рећи да је жртва малтретирања на интернету, а то су, упозорила је, поражавајући подаци.
Интернет насиље оставља последице слично као и физичко
"Уколико деца небезбедно користе интернет и друштвене мреже, мобилни телефон, рачунар, уколико се не упућују на креативне и корисне садржаје, ако пустимо дете предшколског узраста да самостално лута разноразним каналима друштвених мрежа, како заправо знамо да неће наићи на неки непримерен садржај. А деца када нешто виде, нажалост, желе да имитирају", нагласила је Јонева.
Објаснила је и да велики број млађих немају развијену емпатију, и агресију не тумаче на начин да некоме наносе зло и мисле да су коментари пуни псовки и увреда шала, а далеко су од шале.
"Интернет насиље оставља последице слично као и физичко насиље", упозорила је Јонева.
Шта подразумева едукација
Саветује да на првом месту треба да се укључи породица, јер родитељи имају нешто што немају деца, имају животну мудрост, животно искуство и није уопште потребно нити да родитељ буде програмер нити да зна кодове нити да буде упућен у ИТ технологије.
"Родитељ заиста поседује оно што деца у овом тренутку немају, имају критичку свест шта је добро а шта лоше и то треба да пренесу на своју децу, а не да будемо у ситуацији да деца буду сама и незаштићена у виртуелном простору или, не дај боже, што постаје случај да их васпитава интернет", поручује Јонева.
Такође, указује и да друштвене мреже нуде могућност да се заштитимо кроз "блок" и "дилит" али да оне немају другу одговорност. Како наглашава, препустиле су корисницима да сами пријављују садржај који није адекватан уместо да и оне на то некад реагују.
Како и коме пријавити насиље
Подсетила је и да свака школа у Србији има између осталог тимове за спречавање насиља, као и да постоји закон који се односи на спречавање насиља међу вршњацима.
Међутим, додаје и да се мора више учинити у примени тих закона. Треба сви да се укључе, представници медија, стручњаци и родитељи, пре свега, највише што се тиче активности њихове деце на интернету, каже Јонева.
"Када су у питању озбиљни облици узнемиравања, мој апел је увек да се направе "скрин шотови" претњи, преписки који узнемиравају дете, младу особу, и да се адекватно реагује. Прва инстанца јесте школа, а друга, када је угрожена приватност и безбедност детета, полиција", поручила је Катарина Јонев.
Коментари