Дечји брак није ромска традиција – пројекат који руши стереотипе

У оквиру кампање: 16 дана активизма и борбе против насиља над женама, говори се о дечјим браковима. Образовна структура деце која ступају у такозване "дечје бракове" је неповољна.

Према неформалним подацима, током прошле године центри за социјални рад идентификовали су 191 дете жртаву дечјег брака, а педесет седморо деце млађе је од 16 година. 

Ана Саћиповић, председница удружења "Освит", рекла je за РТС да је ситуација врло разнолика на терену на територији Србије. У великом проценту међу Ромима девојка и младић улазе у ванбрачну заједницу, тако да нису сви случајеви и евидентирани.

"Значајна је чињеница да у нашем друштву постоје велике предрасуде и стереотипи и да многи запослени у установама и институцијама које су адекватне да реагују на појаву дечјег брака једноставно не реагују у складу са законом и законском регулативом", истакла је Саћиповићева.

У 47 случајева центри за социјални рад дали су сагласност по захтеву суда за формално склапање брака.

Саћиповићева каже да због тога Ромска женска мрежа Србије и реализује пројакат "Дечји брак није ромска традиција", јер желе да утичу путем јавног заговарања на допуну и измену Закона о социјалној заштити, породичног закона.

"У нашем породичном закону, поред тога што у члану стоји да је старосна граница за ступање у брачну заједницу 18 година, постоји и став у коме се каже да уз мишљење центра за социјални рад суд може дозоволити склапање бракова малолетницима од 16 или 17 година", каже она.

Образовна структура деце жртава дечјег брака је неповољна: 12,1 одсто не похађа основну школу, 36,2 процента не похађа средњу школу, а 17 одсто је завршило школовање. И образовна структура родитеља деце жртава дечјег брака је изузетно неповољна. Само девет процената родитеља је завршило средњу школу. Мајке су нижег образовања од очева.

Неколико сегмената пројекта 

Према њеним речима, уз подршку Швајцарске развојне агенције, Акт програма, Ромска женска мрежа спроводи пројекат "Дечји брак није ромска традиција", који је састављен од неколико сегмената.

"У оквору овог пројекта тридесет организација које чине Мрежу, реализују радионице са младима од 12 до 18 година ради превенције дечјих бракова, подижемо ниво свести младих ромске заједнице о важности образовања, штетним последицама дечјих бракова. У оквору радионица је 600 младих из 30 градова и општина", рекла је она.

Саћиповићева каже да су радили и са родитељима, тако да је укључено 600 родитеља младих Рома и Ромкиња са којима се разговарало о штетним последицама које бракови остављају на психичко и физичко задравље њихове деце.

"Разговарали смо о законским регулативама које санкционишу ову негативну појаву у друштву. Ако утичете на родитеља да то што ради није у интересу његовог детета, да је кривично дело, стално понављајући активности, али и уз подршку медија, подићи ћете свест читаве заједнице о штетним последицама", рекла је Саћиповићева.

Друштво мора бити уређено, утицај патријархата има велики утицај на ромску заједницу и ако не радимо сви заједно на промени ове појаве, не остварујемо демократске циљеве нашег друштва, указује Саћиповићева.

Често принудни брак представља оквир у коме се дешава неки други облик трговине људима. 

Она је рекла да све ово што раде води ка томе да утичу на промену свести у ромској заједници, у друштвеној заједници и на промену законске регулативе.

Подсећа да је Министарство за рад 2019. донело инструкције центрима за социјални рад за поступање у случају ризика од дечјих бракова, у члану 41 нису деца у ризику предвиђена као категорија корисника социјалне заштите.

"Покренућемо иницијативу ка Министарству за рад да се допуни члан 41 овог закона, да се измени породични закон да се створи палета адекватних закона како би се онемогућило да се ова појава шири у друштвној заједници", закључила је Саћиповићева.