Почело је скијање - сви тренирају прву помоћ, а Горска служба је ради и примењује на терену

Почела је скијашка сезона на Копаонику, а Горска служба спасавања покрива рад свих скијалишта у Србији: Копаоник, Златибор, Стару планину, Дивчибаре. Срђан Парошки из Горске службе је истакао да служба има пуно искуства у раду са повређеним и изгубљеним скијашима. Саветује им да се увек припреме и активирају, провере опрему и прилагођавање свог скијашког знања према стазама на које иду.

Почела је ски сезона на Копаонику а то значи да је и први радни дан за Горску службу спасавања на тој планини.

Срђан Парошки каже за РТС да су волонтери Горске службе на терену као и првог дана, давне 1981. године, када је отворено скијалиште на Копаонику.

"У овом тренутку пошто скијалиште не ради пуним капацитетом дежурамо у нешто мањем саставу, имамо пет спасилаца и возача моторних санки. Када је рад скијалишта у пуном обиму имамо 13 ангажованих спасилаца само на Копаоникуа на осталим скијалиштима 21 човека мењамо у турнусима на по седам дана", прецизирао је Парошки.

И са Копаоника за РТС је потврдио спасилац Марко Селаковић да се скијаши већ окупљају. Поручио је да су телефони Горске службе увек доступни за све скијаше и да су ту за све којима је помоћ потребна.

"Ми смо подељени на више реона дежурају по два спасиоца. Уколико се неко повреди ми долазимо до њега, и моторним санкама га транспортујемо до траума центра а уколико је неопходно користимо и спасилачки чамац", рекао је Селаковић.

Парошки је нагласио да служба има пуно искуства у раду са повређеним скијашима и бордерима и да је то, како је рекао једноставно таква природа спорта.

Годишње преко 1.000 интервенција

Додао је да имају преко 1.000 интервенција преко године и да су спасиоци врхунски обучени за пружање прве помоћи у врло специфичним условима.

"Сви тренирају прву помоћ а ми је заправо радимо и примењујемо на терену. Разлози су разноразни, људи прецене своје физичке способности, нису спремни, неадекватна опрема, не обрате пажњу ни на временске услове, имамо и случајеве губљења тако да су разни разлози због којих нас људи зову у помоћ а ми све то адекватно решавамо", нагласио је Парошки..

Саветује и да се скијаши и бордери увек припреме и активирају, провере опрему и прилагођавање свог скијашког знања према стазама на које иду.

Навео је и да Горска служба доста улаже у опрему с обзиром да су добровољна, непрофитна организација која нема системско буџетско финансирање, тако да и опрему обезбеђуј у сами кроз донаторске, спонзорске уговоре и разне европске пројекте .

"Нове технологије су доста доброг донеле али је то мач с две оштрице. Модерни телефони доста добро раде али проблем су батерије у условима у којима ми радимо, планине, снег , лед... Једна акција може траје од пар сати до читавог дана а озбиљније и до три, четири дана", објаснио је Парошки.

Подсетио је да следеће године служба слави 70 година постојања, и да је од оснивања 1952. године преко 1.000 људи, волонтера прошло обуку.

Данас, каже имају око 350 спасилаца, нису сви активни, негде око 250 људи овери лиценцу да би могло да ради у току године.