Читај ми!

Колико је пандемија успорила вантелесну оплодњу - хоће ли на крају године бити више беба

Праве последице епидемије ковида која још траје тек ће бити сагледане. У једном тренутку одразила се и на рађање беба јер је програм вантелесне оплодње био успорен или заустављен. Професор др Александар Стефановић, директор Клинике за акушерство у Вишеградској, истакао је да ове године нису прекидали рад и да су до сада урадили преко 400 поступака биомедицински потпомогнутог оплођења.

Према подацима Републичког завода за статистику, од јануара до августа у Србији је рођено мање од 40.000 беба што је 1,5 одсто мање него прошле године.

 

Александар Стефановић је истакао за РТС да је у клиници у Вишеградској претходног дана било 22 порођаја, 12 дечака и 10 девојчица што је изнад просека за ту клинику.

"Дошли смо до неких 5.000 новорођене деце од јануара до 1. децембра и надамо се да ћемо имати већи број деце него 2019 године. Прошла година је била по броју порођаја изузетно добра, јер смо имали више од 6.000 новорођене деце. Али те године су биле затворене практично све болнице, клиничко-болнички центри па смо ми преузимали њихове пацијенте. Било би добро да су ти подаци и на нивоу читаве државе али видећемо податке када се заврши ова година", рекао је Стефанови.

Жене могу у 17 здравствених установа, шест државних и 11 приватних, да раде о трошку државе поступак вантелесне оплодње.

Више од 400 поступака вантелесне оплодње

Стефановић каже да је прошла година била обележена са неколико прекида програма вантелесне оплодње по савету европских и светских институција у вези са ковидом.

Међутим, ове године нису прекидали рад и до сада су урадили преко 400 поступака биомедицински потпомогнутог оплођења.

"Подсетићу вас да је држава јако пуно учинила у претходном периоду да имамо границу од 43 године и оно што је најважније неограничен брoј покушаја по чему смо јединствени у свету и мислим да само још Израел има о трошку држава неограничен број покушаја. Наравно, и замрзавање ембриона па сада и сперматозоида се одвија, и имали смо преко сто крио поступака током претходне године", нагласио је Стефановић.

Подсетио је и да је клиника у Вишеградској пионир, да је прва започела вантелесну оплодњу давне 1991. и да су ове године славили 30 година од прве бебе која је рођена.

"У складу и са напорима државе увели смо сада и стимулације, да се на разне начине роди више беба па ево и ми у струци покушавамо да допринесемо на свој начин", поручио је Стефановић.

Што се тиче банке јајних ћелија и сперматозоида, Стефановић каже да има заинтересованих грaђана да донирају репродуктивне ћелије,  али да је незадовољавајући број. 

Зато позива све оне који су спремни да помогну другима да донирају и да се јаве банци репродуктивних ћелија како би кренули што озбиљније у тај посао.

Рекао је и да у овом тренутку нема позитивних ковид трудница на клиници али су до пре неки дан имали три-четири и да ковид одељење још увек ради.

понедељак, 23. фебруар 2026.
11° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом