Где је запело са борбом против корупције на локалу

Од 145 градова и општина, 87 је успешно написало антикорупцијски план. У Агенцији за спречавање корупције кажу да то, ипак, не значи много ако нема ко да надзире да ли се поступа по њему.

Кључ је, зато, у независном телу састављеном од грађана и стручњака са интегритетом. По правилима, оно је направљено тек у 24 локалне самоуправе.

Конкурси су некада недовољно видљиви или нема обавезе да се члановима тела плати за рад, наводе у Агенцији.

Намеће се питање ко је спреман да за џабе или за мале паре преузме велике обавезе и још ризикује да се замери власти у својој средини када каже да нешто не раде добро.

Маја Петровић из Агенције истиче да су саме бројке показале да се тај превентивни механизам није показао најуспешнијим. Додаје и да треба да будемо опрезнији код примене позитивних решења када их преузимамо и уграђујемо у наше јавне политике.

"Локални антикорупцијски план је уведен као јавна политика у Републику Србију по угледу на планове које спроводе велике метрополе, типа Сиднеја и Амстердама, а ми смо их задали као меру коју треба да изврше и најсиромашније и најмање јединице локалне самоуправе у Србији", каже Маја Петровић.

Ко може, а ко не 

Има малих општина које су посао завршиле и великих градова који нису одмакли даље од почетка, примећује Биро за друштвена истраживања.

"Поента је да ми имамо једну врсту неспремности локалних самоуправа да развију своје системе одговорности, транспарентности и, што би се рекло, полагање рачуна. То је један део, постоји део локалних самоуправа које просто то желе, а немају ресурсе, и постоји део локалних самоуправа где калкулантски дух и комформизам према актуелном стању корупције је толики да не жели да пружи шансу и подршку онима који желе да се боре против корупције", каже Зоран Гавриловић из Бироа за друштвена истраживања.

Свој угао даје и Савез градова и општина.

"Оно што је уочено на терену, то је да није у питању недостатак воље на страни локалних самоуправа, него често недостатак квалитетних кадрова у управама да воде овај поступак", истиче Ђорђе Станичић из Сталне конференције градова и општина.

Може ли црна листа да помогне 

Поред подршке градовима и општинама у прављењу антикорупцијских планова и форума, Бироди се залаже за увођење система кажњавања и награђивања. Пошто санкције за сада нису предвиђене, посегли су за црном листом.

"Кључни домет јесте да се успостави систем јавног указивања на оне који не испуњавају обавезе које су део нашег пута ка ЕУ, ми ћемо с овом листом ићи и према институцијама ЕУ, и према државним органима", каже Гавриловић.

Држава је на свој начин одговорила на уочене потешкоће - недавно је усвојила Оперативни план за спречавање корупције у областима од посебног ризика, истичу у Агенцији.

"Сада ће се у овом Оперативном плану активно укључити и представници градова и општина, јединица локалне самоуправе, и анализирати због чега постојећи алати нису дали резултате, значи идемо од једне анализе до оптималног решења које ће бити примењено у јединицама локалне самоуправе. Не мора да значи да ће у свим јединицама локалне самоуправе бити идентични антикорупцијски механизми", каже Петровићева.

Саговорници РТС-а су, међутим, сагласни да је рецепт за превенцију корупције сарадња.

"Да се грађани, невладин сектор и медији укључе у те процесе када их поведе локална самоуправа, која и треба коначно да то све заједно ради, али не може сама", каже Станичић.

Остаје да Србија предузме недвосмислене и одлучне кораке за спречавање и сузбијање корупције, наводи се у најновијем извештају Европске комисије.