Пандемија погурала продају здравственог осигурања, највише уплаћују компаније

Да би на скупу осигуравача било сигурно, прво тест, па улазак у салу. Колико смо постали одговорнији, кажу, потврђује и то што у овој години имамо више 150.000 људи са здравственом полисом.

"Tренутно преко 90 посто уговорених полиса добровољног здравственог осигурања су бенефити компанија за своје запослене, тек неких десетак посто или 15.000 осигураника су индивидуални осигураници, где су људи за себе или чланове својих породица уговорили то", каже Жељко Јовић, ДДОР Нови Сад.

Најчешће узимају основни пакет, који обухвата трошкове лечења до 2.000 евра годишње, и за који, зависно од година живота и здравственог стања, треба издвојити у просеку око 20 евра месечно.

"Такође, животно осигурање није искључило ризик пандемије, иако је то заиста велики ризик и показује се да су штете у осигурању живота далеко порасле ове године у односу на претходне године", истиче Ивана Соколовић из Дунав осигурања.

"У одређеним случајевима ми дајемо покриће када су у питању мањи лимити, када је у питању мањи ризик који ми можемо самостално носити, али када су у питању ризици који су повезани са реосигурањем, реосигурања диктирају правила и ми их морамо следити", наглашава Зоран Благојевић из Винерштедише осигурања.

Укупни трошкови за исплату штета у осигуравајућим кућама расли су и до 40 одсто.

На то колико је ризик од заражавања ковидом укључен у полисе здравственог осигурања, упућује и податак да је само једна осигуравајућа кућа исплатила 260 милиона динара за 1.200 одштета услед смрти изазване ковидом.

Око 4.000 приватних здравствених установа има код нас и све су упосленије.

"Тај проценат би могао да се определи као 14 до 15 посто више здравствених услуга у односу на период пре короне", поручује Марија Рабреновић, председница Асоцијације приватних здравствених установа.

Пандемија је убрзала већ започете процесе интеграције добровољног, приватног и обавезног здравственог осигурања код нас, потврдили су и званичици из државних институција.