Весић објашњава где ће се преседати из метроа на БГ воз

Јуче је почела изградња прве линије, која ће бити дуга 21 километар и имаће 21 станицу од Железника до Миријева. 

Заменик градоначелника Београда Горан Весић истиче да ће она обухватити најоптерећенију трасу у Београду. Користиће је, каже, житељи Железника, Жаркова, Бановог брда, центра града (Савска улица, Савски трг, Трг републике), Карабурме, Миријева, Вишњичке улице.

"На овај начин решавамо најоптерећенију трасу - потез Булевар војводе Мишића, у ком има 9.000 путника у вршном часу, следи Булевар деспота Стефана са 4.600 путника, Вишњичка улица са 3.600 путника и Булевар краља Александра са 2.600 путника у вршном часу", појашњава Весић.

Прва линија 2028, друга линија 2030.

Весић истиче да ће се истовремено градити две линије метроа - јуче је почела градња прве, а друга линија почиње да се гради 2023. године. Прва линија би требало да буде завршена 2028, а друга 2030. године.

"Друга линија повезује Устаничку, Мите Ружића, Цветкову пијацу, Војислава Илића, Шуматовачку, Макензијеву, Јужни булевар, Арену, Меркатор, Општину Нови Београд, две до Земуна", наводи Весић и истиче да ће те две линије покрити 42 километра.

Паралелно се ради и на ширењу мреже БГ воза. "До краја године очекује се потписивање уговора са руским партнерима, што значи 223 километра градске и приградске железнице, 76 станица, 500 полазака дневно. То значи повезивање Младеновца, Лазаревца, Сопота, Барајева, Обреновца и Сурчина, где радимо потпуно нову пругу с градом", истиче Весић.

На првој линији метроа биће четири станице за преседање на БГ воз - Макиш, Сајам, Панчевачки мост и Карабурма, а на другој Макензијева (подземна станица) и железничка станица у Земуну, где ће бити преседање за Сурчин и Обреновац.

Тако ће путници из Новог Сада моћи возом да стигну до Аеродрома "Никола Тесла", истакао је Весић.

Мењаће се и трамвајске линије

Још није одлучено да ли ће крак метроа повезати Пожешку улицу са Петловим брдом, или трамвај. Иста дилема је и за Нови Београд, односно Јурија Гагарина и Бежанијску косу, али и за повезивање Богословије с Адом Хујом.

"Када све буде готово 2030, доминантан ће бити шински систем, имаћемо свега око 500 аутобуса на улицама јер за више неће бити потребе", рекао је Весић и истакао да ниједан превоз више неће бити на фосилна горива, већ на природни гас или ћемо имати електроаутобусе.

Истиче да ће метро показати и у ком ће се правцу развијати Београд.

"Када је осамдесетих најављена прва линија метроа од Церака ка Браће Јерковић, насеље Церак није ни постојало, ни Петлово брдо, читава Чукаричка падина, Медаковић 2 и 3, они су изграђени после најаве прве линије метроа. Када се постави линија, показује се у коме ће се правцу град ширити", рекао је Весић.

Предност шинског саобраћаја је, објашњава Весић, у томе што се и сада БГ возом до Лазаревца од Вуковог споменика стиже за 63 минута, што аутомобилом није могуће. Очекује да ће у будућности то бити педесетак минута.

"Идеја је да се на великим станицама направе велики паркинзи, да се ту оставе аутомобили и одатле прелази на БГ воз и метро", навео је Горан Весић.