Окановић: Несрећа у Бугарској треба да нас опомене, бојим се да никада нећемо сазнати пуну истину

Најмање 46 људи је погинуло када се запалио аутобус из Северне Македоније у Бугарској. Међу погинулима је дванаесторо деце.

Дамир Окановић каже за РТС да је аутобуски превоз и даље најбезбеднији вид друмског превоза.

"Сви они који управо треба да крену да пут аутобусом или да пошаљу своју децу, не треба сада да имају неке црне мисли и да се плаше да ће изгорети у аутобусу. Много сте више у ризику да вам се деси нешто лоше уколико сте у аутомобилу, још више ако сте на мотоциклу", наводи Окановић.

Истиче да аутобуски превоз има одређене слабе тачке и да када се деси незгода са аутобусом то има размере масовне несреће.

На делу ауто-пута на којем је дошло до несреће и 1996. догодила се тешка саобраћајна несрећа у којој је погинуло 16 људи. Овог пута, нажалост, број страдалих је много већи. На питање да ли је тај део ауто-пута у Бугарској споран, Окановић каже да се то не може искључити.

"Већ је проглашена људска грешка, ја имам разлога да верујем да ће званична верзија ићи у том правцу, јер 46 мртвих душа не би у политичком смислу било прихватљиво да оде на терет државе, односно пута, јер зна се ко гради путеве и ко их одржава", наводи Окановић.

Наводи да на друштвеним мрежама коментаришу да је тај део ауто-пута споран, као и да поједини експерти у Бугарској наводе да је ту проблем и да није добро пројектована та деоница.

"Бојим се да ми никада нећемо сазнати пуну истину, возачи су страдали, вођа пута такође. Наш човек из Бујановца је изгледа једини који је преживео, а био будан у тренутку незгоде, он би могао да дâ неке занимљиве детаље о околностима под којима је дошло до незгоде, али се плашим да никада нећемо сазнати ни због чега је дошло до незгоде, а можемо само да претпостављамо зашто 46 људи није успело да се евакуише из аутобуса", наглашава Окановић.

"Свака саобраћајна несрећа последица неке грешке"

На питање како је могуће да возач није покушао да закочи и да нема трагова кочења на лицу места, Окановић каже да не мора да остане траг кочења, јер код нових возила постоје системи који спречавају блокаду точкова.

"Ту је можда постојало и неко друго возило, али то можемо само да претпостављамо, да нагађамо, можда је ту било неко возило које је изненада пресекло путању аутобуса, па је возач реаговао скретањем. Могло је свашта да буде, оно што свакако није могло да буде да је то нека натприродна сила и да нико није погрешио", поручује Окановић.

Нагласио је да је свака саобраћајна несрећа последица неке грешке, као и да је могуће да је ова несрећа последица неког квара на аутобусу.

Какве контроле аутобуси и возачи пролазе 

Говорећи о томе какве контроле пролазе аутобуси који иду на тако дуге дестинације, Окановић каже да по нашим прописима аутобуси на највише шест месеци морају да иду на технички преглед, а возачи на највише три године на лекарски преглед.

"Аутобуском превозу се посвећује посебна пажња, полиција учестало контролише да ли возачи поштују прописе што се тиче радног времена. Возачи професионалци не могу да седну у аутобус и возе колико хоће, већ постоје прописи који дефинишу колико у току дана смеју да возе, када морају да праве паузе, одморе, колико ти одмори морају да трају", наводи Окановић.

Подсетио је на трагедију која се догодила код Врчина 2014. године када је возач заспао.

"Заспао је зато што је довезао аутобус до Грчке, одморио се неких пола сата, и одмах кренуо да враћа туру. Човек је сатима возио, стигао га је умор код Врчина", рекао је Окановић.

Реаговање хитних служби у случају масовне незгоде слаба тачка

Нагласио је да ова несрећа у Бугарској треба да нас опомене да поред тога што посвећујемо пажњу безбедности аутобуског превоза, слаба тачка нам је реаговање хитних служби у случају масовне саобраћајне незгоде.

"Нажалост, наш систем није на већини територије Србије спреман да реагује у таквим ситуацијама, просто немамо капацитете. На пример, када би се једна таква незгода десила између Златибора и Нове Вароши, ви бисте могли у току неких 20-25 минута да очекујете максимално две екипе Хитне помоћи, а замислите да имате 46 повређених. Дефинитивно је то нешто што морамо да унапредимо", наглашава Окановић.

Истакао је да смо почели да се бавимо тиме и да ће посебна пажња бити посвећена реаговању система хитне службе у случају масовне несреће.

Премор возача највећи проблем 

Када је реч о контролама саобраћајне полиције и томе на које грешке најчешће наилазе, Окановић каже да је највећи проблем са возачима.

"Ми смо имали ситуацију до скоро да је био вишак возача на тржишту и онда, поготову у приватним компанијама, су возачи били принуђени да возе много више него што им закон то дозвољава, односно да седају уморни за волан. Међутим, сада имамо контра ситуацију да возачи недостају, али и даље је пракса у неким пре свега приватним компанијама, али морам да кажем и јавним, да се не поштују та радна времена", каже Окановић.

Највећи проблем код нас није техничка исправност возила, старост возног парка, већ умор и премор возача, каже Окановић.

Истиче да су казне доста велике и за превознике и за саме возаче, али да се возачи некако довијају.

"Постоје те картице које бележе када је возач управљао, када није и то је неки ваш мали досије који носите увек са собом, он је као лична карта и дужни сте на захтев полиције да дате ту картицу да вам се очита шта сте ви радили. Међутим, неки избегавају, па узимају картице од колеге, па возе са две картице. Није ту сјајна ситуација", каже Окановић.

Истиче и лош однос послодаваца који намећу возачима да возе прековремено.

"Кажу да многи наши људи одлазе у иностранство јер су боље плате, па нису само боље плате, већ су и бољи слови рада. Тешко ћете у некој немачкој компанији да имате проблем с тим да вам послодавац каже – занемари ти правила и вози данас 11-12 сати, па сутра опет 12 сати и слично. То у неким државама не толеришу сами возачи, а код нас су некако возачи навикли да их приморавају да раде нешто што не треба и то је један лош однос", наводи Окановић.

Истиче да у тим случајевима могу да се обрате саобраћајној полицији, инспекцији рада, али да се јако мали број пријављује, јер се плаше.

"У питању је свакако мањак свести и онај који жели да му возач вози дуже и буде уморан, мора да буде свестан да сутра тај возач који је уморан може управо да налети на његово дете или неког њему драгог. Сви смо ми угрожени небезбедним понашањем и није добро да креирамо систем где ћемо имати слабе тачке, јер и ми сами можемо да будемо жртве тога", поручује Окановић.