Како се слави Аранђеловдан у манастирима Епархије рашко-призренске

У поткриљу Шарпланине поред реке Призренске Бистрице, налазе се конзервирани остаци древног храма Светих Арханђела. Манастир са некада раскошном архитектуром у метохијској колевци српске средњовековне државе, био је расадник духовности и културе.

Постоји сведочанство да је под задужбине са гробном црквом Душана Силног био скупљи него цели Дечани. Верујући ће са монашким братсвом обележити манастирску славу. Походи ће и Душанов Призрен као и српске средине где се чују песме намењене православцима који опстају на исконској земљи предака.

"Ораховац, Велика Хоча, Метохија цела је пуна обичаја. Обавезна је здравица: 'Ај у чије се здравље вино пије...' У тој песми се наздравља гостима. Пева се за благодет у којем је слава. Значи да роди и гројзе и пшеница а у кући мушка дечица", наводи професорка српског језика и књижевности Оливера Радић.

У Епархији рашко-призренској свечари се и у нашој најлепшој пећинској лаври Црној реци, надомак Зубиног потока. Светиња на суровом комаду земље из 14 столећа, саграђена је у стени на три нивоа. Верујући је походе и због чудотворних мошти Светог Петра Коришког.

"Свети Петар Коришки је вековима овде окупљао народ. Постоји један запис у једном псалтиру из 1709 се каже "Ко отуђи овај псалтир да му буду Свет Петар и Свети арханђел Михајло судије." То значи да је већ постојао култ Светог Петра у овом крају. Када су мошти тачно дошле незнамо. Знамо да су дошле из Корише, село и манастир повише Призрена", каже игуман манастира Црна река протосинђел Андреј.

У народу је манастир са реком понорницом у дивљини Мокре горе, познат и као светиња Јоаникија Девичког који се у њему подвизавао. Ту је и испосница светитеља који се сматра чуварем Дренице јер су његове мошти похрањењене у Девичу недалеко од Србице.