Како да нас буде више - виши животни стандард и сигуран посао за маме важни фактори

Демограф Владимир Никитовић говорио је за РТС о узроцима актуелне демографске слике Србије, као и о мерама популационе политике.

"Ми смо последњих година имали неких 35 до 40 хиљада, горе-доле, становника мање, пре свега због негативног природног прираштаја. Имали смо више умрлих него рођених и ту је добрим делом кумовала неповољна старосна стурктура наше популације", рекао је Никитовић.

Утицај на демографску слику има и пандемија корона вируса.

"Ми смо само прошле године када је ковид у том смислу морталитета направио највећи утицај, у новембру и децембру, имали неких 10-11 хиљада више него што би то било у нормалним околностима, а сада је та бројка већ изашла на скоро 40 хиљада. До краја године ће то бити и више", истиче Никитовић.

То је, додаје, показатељ и слабог здравственог стања наше популације, али и оптерећености здравственог система.

Како задржати становништво 

У складу са демографском ситуацијом, популационе мере би, каже, требало да буду усмерене на два колосека који су у кохезији.

"Прво је оно што је тиче самог подстицања рађања, то јесте дугорочно најважнија ставка. Друго је пораст здравственог квалитета живота људи, који се на крају рефлектује на здравствени ниво целе популације, целе нације. То је оно што дугорочно може дати резултат", објашњава демограф.

Истиче да одлагање рађања није кључан фактор за демографску слику, али јој свакако доприноси.

"Оно јесте на неки начин оптерећујуће у нашем друштву зато што ем имате то одлагање рађања, ем имате несигурност жене на тржишту рада, то је најважнији фактор који ми препознајемо. Не чак ни сам тај економски стандард, животни стандард породице, колико је пре свега та несигурност запослења која је много већа него у неким класичним земљама капитализма данас", наводи Никитовић.

Коментаришући то што је просечан становник Србије стар 44 године, а да је сваки пети старији од 65 година, Никитовић је рекао да је код нас проблем ниска стопа запослености, односно економске активности млађе популације, као и старијих од 50 година.

"Добар део заслуга за то јесте један културан модел који смо наследили. Наравно, постоји тај проблем транзиције која је и даље код нас врло актуелна", каже Никитовић.

Поручује да је разлог за одлив становништва пре свега то што је разлика у животном стандарду између наше земље и тих земаља које су најпопуларније за емиграцију веома изражена. Чак, како каже, четири до пет пута ако поредимо са нпр. Немачком, која је код нас и даље главна дестинација.

Ипак, напомиње да се у јавности погрешно представља да је тај одлив драматично велики, будући да се помињу, како каже, невероватане бројке од 50.000 људи који годишње напусте земљу.

"Те бројке су веома нетачне јер се заснивају само на статистици годишњих токова, које укључују добрим делом циркуларне, привремене миграције у земље које нису класичне земље интеграције где одлазите с намером да се иселите, него одлазите привремено да решите своје економске проблеме", поручује Никитовић.