Деца без родитеља – шта им је најтеже кад почну самостални живот и чега се плаше

Њихова животна прича је тешка од почетка. Одрасли су без родитеља. Заједничка им је захвалност људима у установама у којима су одрасли. Али терет осамостаљивања је, кажу, можда и тежи.

"Недостаје самопоуздање и самопоштовање – сам тај начин одрастања детета, то одбацивање околине, јер ми смо одмах другачији, етикетирани", каже Драган Божовић.

"Кад сам у дому био научили су ме да будем превише одговоран, да поштујем туђе време, да поштујем друге и да плаћам своје рачуне", прича Аца Вуксановић. 

Они су данас успешни људи – студенткиња социјалног рада, пица-мајстор и технички инжењер. Али млади са којима су они разговарали, сведоче да, током припреме за осамостаљивање, подршка изостаје или је недовољна. А реч је о младима са често тешким траумама.

"Знам много младих који су сазнали да напуштају систем социјалне заштите месец дана пре тога, седам дана или два дана раније. Ствар је о чему ми размишљамо и како ћемо изабрати најбоље путеве, ако не знамо како ћемо платити кирију. Ми немамо времена да размишљамо о најбољим путевима, ми размишљамо само како да гасимо тренутне ватре", наводи Илијана Кладар.

Бачени у ватру живота изван дома – тако се осећају – као да су још једном напуштени. Већина нема контакт са биолошком породицом. Више од трећине нема информације где би могли да се запосле, а готово половина не зна како да оствари здравствену заштиту.

"Многи од њих не знају где ће, како ће, с ким ће, коме могу да се обрате. Врло је неизвесно шта их чека и на коју страну ће отићи", рекла је Јелена Танасијевић из "СОС Дечија села Србија".

Саветодавна и психолошка, финансијска, помоћ при тражењу посла, стан – то им је најпотребније. Надлежни увиђају да је потребна ревизија прописа на националном нивоу.

У Београду на пример они добијају новчану помоћ годину и стан две године, по осамостаљивању.

"Услуге у заједници попут саветовалишта, центара за подршку развоју вештина за самостални живот, неформално образовање за стицање нових корисних знања доприносе превазилажењу кризе осамостаљивања која ове младе често увуче у спиралу искључености, опасну спиралу сиромаштва и различитих асоцијалних видова понашања", истиче Милка Миловановић Минић, државна секретарка Министарства за бригу о породици и демографију.

Помажу програми попут Центра "Јаки млади" за јачање компетенција у узрасту од 16 до 30 година организације "СОС Дечија села".