Шта све родитељи болесне деце морају да ураде да би анимирали грађане за помоћ

Сви смо пре два дана присуствовали правом чуду, када за Вању за нешто више од 36 сати послато 160.000 СМС порука и прокњижено много уплата на рачун, захваљујући чему ће она ових дана отићи на лечење. Била је то победила мале Вање, али сличну победу за своју децу очекују и други родитељи.

"Нажалост, има пуно деце које имају неке аномалије и болести које морају хитно да се лече и то је проблем за цео живот", каже Марија Кујунџић, мајка болесне девојчице Неде.

Марија је са ћерком данас дошла из Крагујевца да би разговарала са нама, јер мисли да је појављивање у медијима добар пут до успеха. Са истим се слажу и у фондацији "Буди хуман", који тврде да после емитовања оваквих прича на првом каналу РТС-а, за неколико сати стигне више од 100.000 порука.

"Битно је да људи виде и када виде надам се да ће и да нам помогну. Неди можете да помогнете тако што ћете укуцати поруку са текстом 231 на 3030", поручује Марија.

Србија жели да помогне. Сналази се како ко стигне и свако даје онолико колико може. Важно је осмислити како некоме помоћи да преживи, а када су болесни у питању, нарочито деца, идеје се лако покрећу.

"Захваљујући хуманости једног мог колеге који је познавао некога у Партизану донео је дрес у канцеларију и верујем да ће он завршити тамо где треба. Имамо прву понуду која је хиљаду динара више дакле 26.000 динара", наводи Божица Вукадиновић Цветковић која је члан хуманитарних Фејсбук група.

Нису, дакле, само СМС поруке начин да се некоме врати осмех на лице и промени судбина.

Млади ватрогасац Ђорђе Вукмировић недавно је са утакмице на којој је играо чувени фудбалер Роналдо узео траку коју је један од највећих фудбалера на свету бацио на терен и продао је за седам милиона динара, које је наменио за лечење малог Гаврила.

Вања, Нина, Гаврило, Софија, Душан, Бошко нека су од имена која се повремено помињу у скоро свакој нашој кући.

Деца са церебралном парализом, спиналном атрофијом и многим другим тешким или ретким болестима, све чешће ујединињују Србију и повезују родитеље, који су у оваквим тренуцима једни другима највећа подршка.

Уз дозволу општине у којој живе, организују концерте, уз помоћ администратора, аукције на друштвеним мрежама, а често у помоћ прискачу другови из школе, вртића.

За сада није довољна ни сума коју до децембра треба да скупе родитељи деветогодишње Јоване.

СМС поруке не дају очекиване резултате, па се средства од 6. новембра прикупљају и интернет продајом.

На једној од таквих лицитација за Јовану су, за само 9 сати, прикупљене 164.000 динара. Чињеница је да се некада за болесно дете новац прикупи брзе, некад спорије. Од чега то зависи, тешко је прецизно рећи, али је вероватно да на то утиче тежина болести.

Наравно да већина оних који помажу није медицински образована, али изгледа да већина зна да церебрална парализа више не представља ретку болест и да спинална атрофија, која је све учесталија, може да буде опасна по живот најмлађих. Вероватно се новац зато најчешће уплаћује најугроженијој деци.