Од шпанске грознице до ковида 19 - како су пандемије обликовале свет

Мало је познато да је од шпанског грипа, који је захватио свет у другој половини 1918. године, умрло скоро три пута више људи него у рату, који је био на измаку. О томе се у историјским књигама ретко говори, као и о последицама по друштво, политику и културу. Управо то је предмет дугогодишњег истраживања историчара и музејског саветника у Народном музеју у Ваљеву Владимира Кривошејева, аутора књиге "Епидемија шпанске грознице у Србији 1918-1919".

Кривошејев објашњење види у чињеници да су људи после свих ратних страдања огуглали и запали у стање опште ратне апатије. На другој страни, увек је војна тајна колико је војника оболело, па и цивила, да се не би ширила паника. Зараћене државе и медији о томе ћуте.

Када је епидемија (која се појавила у САД, па је војници донели у Француску и друге европске земље) стигла у Шпанију, тамошњи медији су о томе писали, а посебно се шире информације када се разболео краљ Алфонс XIII и готово цела влада. Та вест је била довољно занимљива и важна да је пренесу и медији у зараћеним државама, где је болест већ толико узела маха да није могла више да се крије. Остало је, међутим, уверење да је епидемија настала у Шпанији.

Кривошејев каже да је због свега тога требало много времена да се установи и број жртава. Са великом извесношћу се дошло до податка да је од последица болести у свету умрло око 50 милиона људи, претежно мушкараца.

Истраживања упућују и на многе друштвене промене које су уследиле. Због мањка радне снаге, почиње упошљавање жена, а са послом оне траже и нека друга права, попут права гласа. Долази до модернизације у многим областима. Мења се начин пројектовања болничког простора, јер се схватило да је неопходно да он буде већи, светлији и проветрен. То се преноси и на пројектовање простора за становање. Потреба за одржавањем боље хигијене уводи у куће воду и канализацију.

Кривошејев преноси и једну од најинтригантнијих прича, која се односи на припреме Версајског уговора. Британци и Французи су се залагали да Немачка буде драстично кажњена за сва злодела у рату. Амерички председник Вудро Вилсон је био заговорник блажих санкција. Он се, међутим, разболео. То је успорило преговоре, а због исцрпљености се више није опирао оштром кажњавању Немачке, што је касније у тој земљи изазвало велико незадовољство које је у једном тренутку довело Хитлера на власт.

Претпоставља се, такође, да је велико страдање индијског становништва и незадовољство односом и бригом британске власти, било прва оштрица Гандијевог покрета у настајању. То се сматра почетком процеса деколонизације.

Која је болест тежа - шпанска грозница или ковид 19 

Историчар Владимир Кривошејев се у својој књизи посебно бави истраживањем шпанске грознице на тлу Србије. Наглашава да је Србија прошла кроз три таласа и да је најгори био други, јесењи, када је умрло највише људи. Епидемија се међу Србима појавила на Крфу, још у мају, а пренели су је војници са једног француског брода. У северне делове земље болест долази из Аустроугарске, пре ослободилаца.

У Србији је јако мало докуменатције о епидемији, али Кривошејев је са сарадницима пратио број умрлих преко црквених књига. Тако се дошло до процене да је шпанска грозница однела око 3 одсто становништва, односно 100.000. Томе се додаје и око 20.000 интернираца, логораша и војника.

Правећи паралелу са садашњом пандемијом, наш саговорник подсећа да је реч о различитим групама вируса, али да су манифестације сличне. Нема одговор на питање која је болест тежа, али предочава да се шпански грип проширио на крају рата, када су људи били изгладнели, са слабим имунитетом, чему је допринео и ратни стрес.

Здравствена заштита и медицинска знања били су тада на ниском нивоу, а вакцина није постојала, па отуда и тако велики број жртава. Данас су околности сасвим другачије, али је стопа смртности изузетно висока.