Стид, страх, осећај кривице – шта све спречава жене да пријаве насиље

Наташа Тодоровић наводи да је истраживање показало да жене трпе насиље током целог животног циклуса.

"Више од половине жена у Србији искусило је бар неки облик родно заснованог насиља, а међу женама старим 65-74 године тај проценат износи 55,4 од кад су навршиле 15 година живота. У последњих годину дана овакво искуство имало је 16 одсто старијих жена, објашњава Тодоровићева.

Старије жене су биле или су изложене физичком и психичком насиљу, али и занемаривању и напуштању.

Резултати показују да је партнерско насиље веома распрострањено међу женама треће доби. Од навршених 15 година 40 одсто доживело је неки облик тортуре од партнера, док је у претходних 12 месеци то искуство имало њих 7,7 одсто. 

"Најчешћи облик насиља је психичко насиље – 38 одсто жена испитаница је доживело неки облик психичког насиља, а током последњих годину дана психичко насиље је доживело 7,7 одсто старијих жена", наводи Тодоровићева и додаје да се оно врло ретко пријављује јер се не препознаје довољно.

Фактори ризика - рани брак, усамљеност, сиромаштво

Истиче да ризик од партнерског насиља повећава сиромаштво, а, како каже, ризик повећава и рани брак.

Усамљеност је, каже, значајан фактор ризика. Показало се да што је стара особа усамљенија, већа је вероватноћа да је доживела насиље у претходних 12 месеци. Такође, пензионерке су под већим ризиком него старије жене које још раде.

Наводи да је истраживање показало да су жене које имају традиционалне вредности - ја морам да ћутим, моја обавеза је да чувам децу, ја не смем да причам биле под већим ризиком од насиља.

"Ми морамо да променимо те социјалне норме и да оснажимо жене да знају да није просто дозвољено да их неко малтретира и злоставља", истиче гошћа Јутарњег програма. 

Додаје да су под највећим ризиком жене које имају дијагностиковану деменцију. 

Не пријављују насиље због стида, страха...

Објашњава да је истраживање показало да старије жене готово уопште не пријављују тортуру, између осталог и зато што им се често не верује, али и зато што се плаше да остану саме после деценија брака, стиде се, осећају да дугују лојалност члану породице који их злоставља, осећају кривицу...

"Када смо питали старије жене које су учествовале у истраживању да ли су пријавиле насиље само једна је одговорила да је пријавила полицији физичко насиље, две су пријавиле лекару, а једна је пријавила црквеној организацији", наводи Тодоровићева. 

Апелује на све жене које трпе насиље да то пријаве.

"Полиција има бесплатан број који је потпуно анониман и можете пријавити насиље", наводи Тодоровићева.

Међутим, како каже није довољно пријавити насиље, важно га је и препознати.

"Старије жене често не препознају насиље и то је један велики проблем, затим ретко га пријављују јер не знају коме и управо због тога смо ми одрадили едукацијеса 229 старијих жена широм Србије покушавајући да им прикажемо које врсте насиља постоје и каква је процедура пријављивања насиља", наводи Тодоровићева.

Додаје да су у циљу што ранијег препознавања било ког вида насиља едуковали и преко 200 геронтодомаћица јер, како каже, управо оне које брину о старијим женама треба да знају како да препознају насиље у породици уколико оно постоји.

Додаје и да су у циљу подизање свести јавности о проблему о коме се ћути, у више од 20 возила градског превоза широм Србије постављени постери, а кампања се, како каже, наставила кратким филмом у поштама у 17 градова Србије и трајаће до краја године.

"Ејџизмом отварамо врата насиљу"

Наводи и да је један одељак у истраживању посвећен тзв. ејџизму – дискриминацији на основу година старости. 

"Оно што треба да знамо код старосне дискриминације је да је она само први корак ка насиљу. Ако затварамо очи према старосној дискриминацији, предрасудама, стереотипима о старијима ми једноставно само отварамо врата насиљу", закључила је Тодоровићева.