Нове мигрантске руте не заобилазе Србију

С почетком пандемије смањио се број миграната који долазе у нашу земљу, док је током 2021. тај број повећан.

Избеглице се сада углавном крећу ка обали Калабрије на крајњем југу Италије, а строжом контролом хрватско-босанске границе "балканска рута" изместила се према Румунији и знатно је повећан број оних који завршавају у Темишвару. И са новим рутама Србија остаје главни транзит ка Европској унији.

"Руте се стално по мало мењају, али увек некако иду преко Србије, та рута би значила да је код нас мањи прилив, али ми нисмо приметили да је мањи прилив", каже Светлана Велимировић, заменица комесара за избеглице и миграције.

У Београдском центру за људска права истичу да свака земља мора да управља миграторним кретањима у својој земљи.

"Постоји сет закона који то регулишу, како Закон о странцима тако и Закон о преласку државне границе", напомиње Соња Тошковић из овог центра.

Србија позитивно оцењена 

Према извештају Европске комисије на тему миграција и азила, Србија је земља која је позитивно оцењена у поступцима према мигрантима.

"Оцена је усмерена на оно што Србија ради, а да одговара интересима и политикама ЕУ у области азила и миграције. Сад, с друге стране, на терену је ситуација значајно другачија, у том смислу да је систем зависан од те помоћи ЕУ и да у суштини, ако та помоћ изостане, не можемо говорити о одрживом систему прихвата", објашњава директор Центра за заштиту и пружање помоћи тражиоцима азила Радош Ђуровић.

Прихват миграната је велики проблем земаља у окружењу и све време су присутни тзв. пушбекови, који се спорадично дешавају и на југу наше земље.

"Мислим да државе која су ту између транзитне земље и земље дестинације, имају сличне проблеме и да је тим земљама најтеже. Тако је и у случају Србије", наводи Соња Тошковић.

Радош Ђуровић сматра да је потребно на једном политичком нивоу, пре свега са делегацијом ЕУ, разговарати о томе да се Србија види као један део решења, али никако да постане тампон зона миграције, остављена на ободима Европске уније у будућности.

Све бројнија кријумчарења 

Проблем су све бројније појаве кријумчарења Авганистанаца, Сиријаца, које кроз међународну мрежу трговине људима домаћа и страна лица покушавају да пребаце у земље ЕУ, а неретко им је Србија успутна станица и на дуже време.

"Република Србија је основала ударну групу која се бави искључиво питањима кријумчарења, и ја морам да кажем, ја сад у овом тренутку не знам тачан број, али је значајан број и спречених кривичних дела и оптужница, а има и пресуда због кријумчарења", истиче Светлана Велимировић, заменица комесара за избеглице.

Од почетка године у нашу земљу је ушло више од 27.000 људи, највише Авганистанаца. У прихватним центрима тренутно је смештено око 5.000 особа.

Државне институције раде све што је у њиховој моћи и законом предвиђено да се не примети присуство миграната и поручују да су страх од њиховог присуства као и нетрпељивост - неосновани.