Чомић: Потпуном инклузијом Рома постаћемо хуманије друштво

Министарка за људска и мањинска права Гордана Чомић каже за РТС да је ромска култура недовољно видљива у друштву због огромне склоности да се према Ромима понашамо покровитељски са дозом расизма.

"Роме смештамо на њихово место, сматрјући да то знамо, губећи тиме на људскости друштва и губећи Роме који су већ укључени у друштво", сматра Чомићева.

Како наглашава, када Роми буду недељиви део друштва, то друштво неће бити више ромско већ више људско.

Генерални став популације је да "они тако иначе воле да живе и да је то њихова традиција" и то је омаложавајући став, којим већина показује да не жели да Роми буду укључени у друштво, напомиње Чомићева.

Рома више него што је попис показао

Министарка истиче да, према претходном попису, Рома у Србији има око 143.000, док сви који се разумеју кажу да их је много више.

Ресорно минстарство се, у сарадњи са Канцеларијом ЕУ у Београду, ОЕБС-ом и Агенцијом УН, за попис 2022. године заложило да Роми добију упитиник на свом језику где ће пописивачи бити људи које познају, каже Чомићева.

Важност тога Чомићева илуструје примером акције за вакцинисање против ковида, када су екипе Министарства за људска и мањинска права и Министарства здравља ишле у ромска насеља. Они неће да дођу на места где се сви имунизују, додаје Чомићева.

Наводи да ће се данас на скупу поводом Светског дана ромског језика говорити о томе да ромски језик, традиција и култура постоје.

"Овај дан установљен је 2015. у Паризу на инициајтиву Удружења за промоцију обраозовања Рома из Хрватске "Кали сара", који су 2008. објавили први ромско-хрватски и хрватско-ромски речник и тај дан обележавају од 2009. године. Важно је показати поштовање и радозналост за језик и културу оних који су различити и свима ће бити боље, ако Роми буду живели боље", поручила је Чомићева.

На питање да ли се држава померила са мртве тачке када су у питању егзистенцијални проблеми Рома, Чомићева кже да је учињено доста, али ипак недовољно.

"Уложено је доста средстава на подизању културе становања. Србија је почела са акцијама укључивања Рома у друштво знатно пре 'Декаде Рома', још деведесетих година прошлог века", истиче Чомићева, наводећи пример новосадског насеља Шангај.

Чомићева наглашава да је, поред достојанствених услова становања, важно и да се са Ромима буде у дијалогу у вези са темом образовања.

"Када се девојчици одузме право на образовање одузели сте јој шансу за цео живот. Кроз државне стипендије и рад Националног савета ромској деци се гарантује учење свог језика са елементима културе", додаје Чомићева.

У Србији се око 800.000 људи изјашњава да су припадници ромске националне мањине. "И код њих постоје проблеми са наталитетом. Код Рома је то мањи проблем, али са друге стране, имају много краћи животни век од републичког просека (72 за мушкарце, 77 за жене, а код Рома 52, односно 55 година).

О нападу на Кона и говору мржње

Чомићева сматра да држава мора да буде одлучна у борби против говора мржње. 

"Говор мржње није слобода говора. То је фашизам у свом кич облику, страшно је што те људе насиље радује и забавља", каже Чомићева.

Узвикивање антисемтиских парола испред зграде епидемиолога Предрага Кона, Чомићева види као најнижу степеницу на које људско лице може да падне. Са друге стране, напомиње да и такви људи имају право на заштиту ако их неко други нападне на исти начин.

Говорећи о томе да ли се прописи примењују, Чомићева каже да је ове године први пут Европска комисија имала нешто блажу формулацију става да Србија има добре законе, али да се они не примењују.

"Радило се на примени закона. Посао је започет, али смо веома далеко од тврдње да сви осећамо да се правда примењује и да је неправда окруњена до подношљивог нивоа", закључује министарка за људска и мањинска права.