Због цурења носа деца чешће код куће него у вртићу, у Немачкој за то имају решење

Према подацима Завода за статистику, око 216.000 деце похађа предшколско васпитање и образовање у земљи. Само у Београду око 30.000 малишана. Иако већина родитеља нема другог избора, боравак у обданишту компликује се у доба короне јер било који респираторни проблем оставља децу код куће. И пре пандемије, малишани који тек улазе у колектив често су, због болести, чешће код куће него с другарима. Утиче ли на то принцип рада у вртићима, али и понашање родитеља?

Од друге године до поласка у школу деца се у просеку разбољевају од шест до осам пута годишње. Неретко се код нас тај годишњи просек достигне за само три месеца. Разне су теорије, зашто је то тако, нарочито међу родитељима.

Иако страх појединих родитеља од честог разбољевања деце, посебно у периоду привикавања, није неоправдан, за многе није оправдано ни то што се деца искључују из колектива, на пример због цурења носа. Тај баланс нарочито је тешко наћи током пандемије.

"Неке земље функционишу по другом принципу, има вртића у западним земљама где су та деца која су болесна, постоји група за тако болесну децу, те сестре, васпитачице су обучене да негују ту децу. Код нас је ипак другачије, просто је наш систем тако уређен да према препорукама званичним препорукама Института Батут, да дете са сваком инфекцијом, било каквим симптомом враћају родитељима", каже Анета Јовановић, начелница педијатрије у Дому здравља "Палилула".

Николина Бајић, од три године колико је у Минхену, непуне две ради као васпитачица. У Србији је тај посао обављала 10 година. За РТС пореди два предшколска система.

"Деца се знато ређе разбољевају, деца се свакодневно изводе напоље по свим временским приликама. Групе су доста мање него код нас, једна вртићка група броји 24 деце на три или четири васпитача, јаслена група 12 деце на три или четири васпитача", прича Бајићева.

Славко Гак, градски секретар за образовање и дечију заштиту Београда наводи да постоји моменат када је долазност смањењу у неким групама, и када то траје више месеци.

"Али законска могућност нам је да у те групе додатно упишемо 20 одсто деце. Тај моменат се прати, генерално гледамо да деца бораве безбедно и да не угрозимо васпитно образовни рад", истиче Гак.

Можда ће у томе помоћи примена новог програма предшколског васпитања и образовања "Године узлета". За разлику од садашњег који је предвиђао да се процес учења одвија у згради вртића, нови подстиче учење изван ње.

Ипак, због епидемијске ситуације не може да се спроводи у пуном обиму, јер је родитељима забрањен улазак у вртиће, као и боравак деце у различитим установама локалне заједнице.