Београдски метро – једна линија, а много жеља, потреба и примедби

Метро је жеља готов свих који су водили Београд. Међутим, пројекат по којем ће се градити прва линија није по жељи и потребама свих грађана Београда.

Грађевински факултет је зато одлучио да не учествује у његовој реализацији. За стручњаке са факултета је неприхватљиво то што прва линија метроа не повезује центар са најгушће насељеним деловима града – Новим Београдом и Земуном.

"Након вишедеценијског сагледавања саобраћајних проблема у граду, Факултет сматра да је не само саобраћајно, конструктивно, урбанистички и еколошки, већ и друштвено, једино исправно решење у коме ће прва фаза метроа спојити центре старог и новог дела града. Овај став факултета се не може поменити", наведено је у саопштењу Грађевинског факултета.

Раније је примедбе Грађевинског факултета одбацио Урбанистички завод. Градска власт каже да не затварају врата факултету, али тврде да су они који имају замерке у мањини.

"Не морате свуда да дођете до метроа, негде имате трамвај. Градићемо 42,6 километара нових трамвајских линија. Имаћемо 223 километра, са 500 полазака, градске железнице. Све је то један систем. Ни у Лондону, када путујете, не идете свуда метроом, него идете негде метроом па пређете на градску железницу. Жао ми је што се критичари баве само метроом и заборављају да постоји БГ воз и трамвај", каже заменик градоначелника Београда Горан Весић.

На мапама прве фазе београдског метроа нема ни станице Вуков споменик – места где се види како би све то требало да изгледа.

"Транспортни инжињеринг се не базира на жељама"

У међувремену је прихваћен предлог Удружења "По мери метро" да на јужном краку буде продужена линија преко Церака, Видиковца, Лабудовог и Петловог брда и до гробља Орловача.

Ипак, Милош Вучковић из удружења грађана "По мери метро" истиче да је одбачена примедба да прва линија прође преко нове главне железничке станице и Клиничког центра.

"Има примера у свету где постоје метро линије које пролазе поред болница и великих клиничких центара, али је акценат на проласку испод нове главне железничке станице Прокоп, где нам је наведено да није обављено довољно геолошких истраживања и других испитиванња да би то могло да се усвоји", каже Вучковић.

Чланови Радне групе за реализацију пројекта београдског метроа са Саобраћајног факлутета сматрају да су план линија и изградње метроа урадили компетентни људи.

"Транспортни инжењеринг је базиран на бројевима, подацима и чињеницама, а никако на жељама. Све мора бити прецизно. Метро се планира и гради у Београду од седамдесетих година и сваки пут су били неки нови концепти, нове примедбе, нова паметовања", подсећа професор Саобраћајног факултета Славен Тица.

Сматра да за изградњу метроа у Београду постоје три важна фактора која морају бити кохерентна – општа и транспортна политика, финансијска могућност и техника и технологија.

Изградња београдског метроа, како је најављено, почиње овог месеца. Пројекат је вредан 4,4 милијарде евра – прва линија 1,8 милијарди евра, друга 2,2 милијарде, а трећа 1,4 милијарде евра.