Могу ли компјутерски системи да предвиде како поплаве утичу на саобраћај

Слободан Ђорђевић, који је докторирао на Грађевинском факултету, а сада је редовни професор Универзитета у Ексетеру у Великој Британији, данас говори на међународној конференцији која је организована поводом 175 година Грађевинског факултета у Београду, "Грађевинарство: достигнућа и визије".

"Моја тема је утицај поплава на друмски и железнички саобраћај. То је занимљиво, јер се комбинују различити типови компјутерских симулација: поплаве и симулација саобраћаја. На основу тога може да се процењује како ће возачи да реагују када наиђу на пуно воде, где да иду, какав то утицај има на потрошњу бензина, загађење ваздуха", објашњава Ђорђевић.

Други део предавања односи се на тему поплава у подземним железницима, додаје он.

Професор Ђорђевић је широм света радио студије о управљању ризиком од поплава. Истиче да су разлози за поплаве климатске промене и то што све више људи живи у великим градовима.

"С једне стране кише постају све јаче, ређе, али интензивније, али због тога долази до великих поплава. С друге стране, зелене површине покривају зграде", објашњава Ђорђевић.

Говорећи о поплавама у Немачкој, каже да је у тој земљи комуникација заказала.

"Нарочито је велики проблем у земљама које имају монсунску климу, где страховите количине воде падну за дан, отприлике оно што овде падне за годину дана. Поплаве чине страховите штете. Оно што људи могу да раде је да сагледају проблем у целини и да применом различитих класичних и савремених метода виде како те штете могу да се смање", каже Ђорђевић.

Проблем лажне узбуне 

Говорећи о проблему бујичних поплава, Ђорђевић каже да проблем представља уколико се једном изда лажна узбуна, те да следећи пут људи неће веровати. "Могуће је предвидети падавине до одређене мере, али што je даље предвиђање кроз време, то је мање прецизно, због тога је јако тешко бити прецизан у том погледу", објашњава.

Додаје да комјутерски модели могу да покажу, односно да рачунају различите сценарије евакуације и да се на основу тога дефинишу савети за становништво.

На питање да ли га плаше истраживање у која има увид, као професор и ментор многим докторандима, Ђорђевић каже да подаци јесу засташујући.

"У докторским дисертацијама подаци јесу застрашујући у смислу штета од поплава и климатских промена и спржене земље. Да ли се плашим – не баш. Проблеми су велики, али и напори су велики", објашњава.

Говорећи о софтверима за анализу и пројектовање канализационих система, каже да струка треба да зна да ти модели јесу сјајни, али да им не треба слепо веровати.

"Проблем канализације није само прљава вода и кишница која се слива, него и гасови који се крећу кроз канализацију, они могу да доведу до убрзане корозије цеви. Можемо да утичемо на то, тако што ћемо да меримо шта се дешава", каже Ђорђевић.

Говорећи о данашњој конференцији под називом "Грађевинарство: достигнућа и визије", професор каже да су достигнућа у грађевинарству феноменална и пре него што су се појавили компјутери.

"Достигнућа се развијају у правцу увођења материјала, ефикаснијег коришћења материјала и разних комјутерских модела који омогућавају све софистицираније и боље и паметније анализе", закључује гост Јутарњег програма.