Новац није једини мотив за отмицу - ко је лак плен и зашто се треба чувати "типера"

Проф. др Дарко Маринковић са Полицијско-криминалистичке академије каже да отмица као кривично дело може бити веома компликована, будући да у неким случајевима када се пријави нестанак није одмах јасно да је реч о отмици.

"Имамо ситуације да лице нестане, да се не испоставе захтеви за новцем или томе слично, и да се после неког времена нађе леш тог лица и уствари се испостави да је разлог отмице било убиство. У неким ситуацијама буде кристално јасно, одмах након што лице буде отето испоставе се захтеви отмичара породици или блиским лицима и по правилу се тражи новац или нека друга корист. Неке специфичне врсте отмице су такве да принуде лице да нешто учини, не учини или трпи", рекао је проф. Маринковић гостујући у Јутарњем програму РТС-а.

Истиче да је за откривање починиоца кључан увиђај, као и да је лакше разрешити отмицу у коју је укључен већи број људи, него када неко то учини сам. Иделано за разрешење је, објашњава, када има очевидаца и када полиција зна где је отмица извршена.

Од кључне су важности и биолошки докази, будући да у форензици важи да свака длака може да одведе на робију.

"Ако је дошло до контакта, до пружања отпора, ако је отети имао можда телохранитеља, велика је могућност да има трагова крви, пљувачке, длаке", каже проф. Маринковић.

Истрагом координира криминалиста који је на терену, који умрежава делатности, повезује форензичке са другим доказима и он је тај који доноси закључак у ком правцу истрага треба да иде.

Шта су мотиви

Говорећи о томе колико су отмице учестале у нашој земљи, професор је нагласио да се део њих и не пријави полицији. 

"Према сазнањима и евиденцији МУП-а, код нас је 11-12 отмица на годишњем нивоу, отприлике сваких 35 дана буде једна отмица. Највећи део њих буде расветљен", истакао је професор.

Додао је и да је у прошлости било много отмица које су узнемиравале јавност, посебно деведесетих година када је Земунски клан био на врхунцу моћи.

"Мета таквих отмица биле су особе које су у свету бизниса, које су располагале великом сумом новца, и те отмице су у највећем проценту биле успешне и припадници криминалистичких група дошли су до огромне суме новца који су касније пласирали и на нарко тржиште и слично", рекао је др Маринковић.

У таквим изнуђивачким отмицама, бира се жртва која је новчано моћна. Ипак, мотив за отмицу није увек новац, већ оне могу бити мотивисане политичким или неким другим разлогом.

"Отмица детета је посебан вид отмице који може бити такође мотивисан разним разлозима. Један вид отмице, дешавао се и код нас нажалост - дете буде отето са циљем да буде сексуално злостављано и на крају буде лишено живота. Али много чешће се дешава, то показује пракса и код нас и у свету, да се отмице детета дешавају врло често од стране једног родитеља у бракоразводним парницима. Одводи дете у други град, друго место живљења, покушава да прикрије идентитет, да би остварио то своје родитељско право на уштрб другог родитеља", каже проф Маринковић.

Додаје да су релативно честе отмице дужника, односно особа која узимају новац на зајам.

"Имамо ситуацију где једна страна позајмљује новац, а друга узима, али та потраживања могу да буду и из другог основа. Често се дешава да и у криминалном миљеу буде неравномерна расподела новца, па се дешава да једно лице буде отето од стране другог лица. Постоји неко потраживање дакле и циљ је да отето лице испуни обавезу. Врло често се такве отмице дешавају унутар криминалног миљеа или на рубовима криминалног миљеа. Врло често зеленаши буду ти који отму своје дужнике и покушавају да их принуде да врате новац", каже професор.

Истиче да је специфично за такве отмице да оне могу бити веома сурове.

"Криминалци не презају да нанесу тешке телесне повреде, да злостављају и муче отетог, све са циљем да га принуде. Опет, једним делом се руководе тиме да ако се све то дешава у криминалном миљеу, да остаје у криминалном миљеу, да се неће пријавити полицији јер врло често та потраживања потичу из криминалних активности", напомиње професор.

Ко су "типери"

Додаје да важну улогу код отмице људи високопозиционираних у свету бизниса имају тзв. "типери", односно особе из блиског окружења које одају кључне информације на основу којих се за само киднаповање бира ситуација када је жртва најрањивија.

Ти људи са организаторима комуницирају искључиво преко посредника. У пракси и једни и други добијају од 10 до 30 одсто плена, док највећи део остане организатору.

"'Типер' је обично особа која је веома блиска отетом, комшија, пријатељ, сарадник на послу, особа која познаје његове навике. Сад ту имамо ситуацију да ће полиција током истраге доћи до тога ко је имао информације о навикама жртве па ће утврдити да је та особа типовала. Због тога престпници врло често воде рачуна и покушавају да направе вакум, а то су најчешће посредници. По правилу, они се труде да 'типер' не зна ко је извршио отмицу, па он неће бити у могућности да каже ко су непосредни извршиоци", објашњава професор.

Каква казна чека отмичаре 

У Кривичном законику Србије постоји основни и четири тежа облика отмице.

Проф. др Младен Милошевић са Факултета безбедности објаснио је за РТС да за основни облик кривичног дела отмица прети казна затвора од две до 10 година затвора. Уколико је отетој особи прећено убиством или наношењем тешких телесних повреда, затворска казна може бити од три године до 12 година.

Уколико је отета малолетна особа, или је дошло до тешке телесне повреде или нарушавања здравља отетог, затим уколико је отмица изведена на свиреп начин или трајала дуже од 10 дана, затворска казна је од три до 15 година.

Ако је дошло до смрти услед нехата или је отмицу извршила група, запрећено је од 5 до 18 година, а уколико је отмицу извршила криминална група онда прети и до 20 година затворске казне.

Ако је жртва убијена онда се то третира као кривично дело тешког убиства, за шта је прописао најмање 10 година затвора или доживотни затвор.

Професор Милошевић напомиње да казне у Србији не одступају од европских законодавних стандарда, док су у САД казне по правилу строже у односу на Европу.