Луковска бања пре две деценије била је сеоце – данас место из кога се не одлази

У Луковској бањи нема незапослених. Целокупно радно способно становништво ангажовано је на пословима у овдашњим хотелима. Развој туризма омогућио је и многим младима из Куршумлије да након завршених студија живот наставе у родном крају.

"Завршила сам Економски факултет у Нишу. Указала се могућност за запослење у 'Планинци'. Конкурисала сам и добила посао. То ми много значи, јер сам планирала да останем у Куршумлији", каже Бојана Марковић, задужена за финансије у хотелу "Јелак" у Луковској бањи. 

Сања Ивановић, собарица хотела "Копаоник" у Луковској бањи наводи да је тешко наћи посао у Куршумлији.

"Али ја сам задовољна. Скоро сам почела овде да радим и добила решење", каже Ивковићева.

Вековима је ово подручје било веома насељено и важно о чему сведоче разна археолошка открића.

Овуда је пролазио и пут за Дубровник, који је спајао исток са западом, али му је у модерној историји претила судбина многих села смештених дуж административне линије са Косметом, одакле се већина становништва одселила.

Сезона траје целе године 

Пре 20 година Луковска бања била је сеоце у коме је радила само фабрика тепиха. У току две деценије постала је место из кога се не одлази већ се у њега долази. Изграђена су три хотела, а годишње се овде оствари сто хиљада ноћења.

Сезона у Луковској бањи траје целе године, а гости уживају у термоминералним водама и на снегу. Током лета сви капацитети су месецима унапред распродати, а постојале су и листе чекања.

"Новим хотелом 'Бела јела' дуплираћемо смештајне капацитете Луковске бање и удовољити гостима који траже услугу више. Имаћемо медицински блок опремљен најсавременијим апаратима, велнес центар, али и стандардне садржаје", каже Наташа Николић.

Изградња хотела коштала је 900 милиона динара. Од тога, компанија "Планинка" је из сопствених средстава издвојила нешто више од 700.000, док су субвенције државе износиле 180.000 динара.