Полемика о Нацрту закона о сезонским радницима – коме иде наруку и може ли да смањи рад на црно

Нацрт закона о радном ангажовању због повећаног обима посла у одређеним делатностима требало би да замени Закон о сезонским пословима који је на снази од 2019. године.

Допуњен је у областима које обухватају грађевинарство, угоститељство, туризам и помоћ у кући. У НАЛЕД-у кажу да је нови пропис неопходан, јер се мења готово трећина актуелног закона.

Која су ограничења за раднике-сезонце, а која за послодавце?

"Петнаест дана месечно и 90 или 120 дана у току године за послодавца да не може систем да користи више од 180 дана. Друго, да се не може да користи паралелно, тј. да злоупотребљава и користи максимум по систему, па онда уговор о привремено-повременим пословима, дани се збрајају. Не можете да отпустите радника са уговором о раду па да га ангажујете преко система, мора да прође најмање три месеца, а уведено је и ограничење у броју радника које можете да ангажујете преко система, уведене су квоте", објашњава Ирена Ђорђевић из НАЛЕД-а.

Без консултације са онима који ангажују сезонске раднике сумња се у сврсисходност новог закона. Примера ради, у пољопривреди, они који ангажују сезонце кажу да предложени закон не би могао да се примени у свим областима.

"Мислим да је то нејасно и да мора да се разјасни, да се разлиста по пољопривредној сезони, шта је то и у којим сегментима. Треба да се направи нека корекција да не буде 180 дана у пољопривреди, него да буде 180 дана у брању малина, 180 дана у везивању, јер прелазимо сви ту законску регулативу", наглашава Добривоје Радовић, председник Асоцијације произвођача малина и купина.

Критичари новог закона тврде и да он није потребан јер повремено запошљавање регулише постојећи закон. Сматрају и да је штетан за раднике, а користи крупном капиталу.

"Немају право на ограничено радно време и плаћени прековремени рад, прековремени рад се плаћа идентично као и уобичајени рад, немају право на плаћено одсуство и на судску заштиту", наводи Марио Рељановић, научни сарадник на Институту за упоредно право.

Противници Нацрта закона упозоравају и на члан који се односи на страну радну снагу – дозвољава повремено ангажовање странаца којима није потребна виза за улазак у Србију. Министарство рада је недавно за РТС навело да су странци до сада у великом броју радили на црно, те да ће се новим решењем легализовати и опорезовати њихово ангажовање.