Како је бити избеглица у Србији и постоји ли опасност да наша земља постане "паркинг за мигранте"

Владимир Цуцић, комесар за избеглице и миграције Србије наводи да тренутно нема места страху да ће Србија бити преплављена избеглицама и мигрантима и додаје да је незахвално предвиђати, шта ће се десити за пола године.

"У овом моменту упркос бројевима који расту, они су виши него што би се очекивало у октобру, одговарају новембарским, зимским бројевима, према доласку и дужини боравка мислим да је то нешто са чим можемо да се носимо. Време показује да свих ових седам, осам година откад је изразит прилив у Србију, од преко милион и по људи, у Србији је остало мање од сто", наводи Цуцић. 

Истиче да Србија није имала обавезу према мигрантима, али да није дозволила да иједно дете остане без школе, да није никог оставила без здравствене заштите, као и да никог није оставила напољу, осим оних који су ту желели да остану по сопственом избору.

"Дешава се да зими интервенишемо управо да би спречили известан број смрзавања оних који нису најпаметније одабрали да бораве на отвореном", истиче Цуцић. 

Цуцић наводи да је Србија транзитна земља, али и земља азила интеграција за велики број људи -  650.000 избеглица из Хрватске и још око 210.000 интерно расељених са Косова и Метохије. 

"Кад изађете било где сваки девети човек којег сретнете није овде живео пре 1991. године - 650.000 избеглица је дошло и 210.000 интерно расељених. Сваки девети човек кога ћете срести је  дошао однекле, а није баш имао посебну намеру да дође ни из Карловца, ни из Реке, Приштине него га је велика мука натерала", објашњава Цуцић.

Каже да су ратови на просторима бивше Југославије прошли пре више од 20 година, али проблеми расељених и избеглих и даље постоје.

Комесар Комесаријата за избеглице и миграције, рекао је за РТС да је за многе избеглице и расељене највећи проблем и даље то што не могу да дођу до свог дома, али да су успели да се образују и запосле.

Истакао је да је, због Дејтонског споразума, најбоља ситуација са правима избеглих из БиХ, док за решавање проблема избеглица из Хрватске и расељених са Косова и Метохије недостаје политичка воља.

Бонели: Србија не може да буде паркинг за избеглице и мигранте

Франческа Бонели, шефица Представништва УНХЦР-а у Србији наводи за РТС да Србија не може да буде паркинг за избеглице и мигранте.

"Србија је отворена да прими избеглице и она им пружа заштиту многим тражиоцима азила, али то је број којим се може управљати. У овом моменту у Србији имамо максимално 5.000 избеглица, азиланата и миграната који су смештени у 19 колективних центара. Укупно од 2008. године 205 оних којима је признат статус избеглица, тако да је тај број заиста мали. Постоје сви потребни капацитети за ових 5.000 који тренутно бораве у Србији да им се пружи смештај у центрима комесеријата за избеглице и мигранте", наводи Бонели.

Истиче да избеглицама и мигрантима Србија представља успутну станицу ка крајњој дестинацији.

"Знамо да избеглице и мигранти пролазе Србију јер имају намеру да наставе даље, али има и оних који су заинтересовани да затраже азил и међународну заштиту овде у Србији, али то је мали број. Нема разлога да се бринемо да ћемо имати велики број избеглица", наводи Бонели.

Ковачевић: Србија није привлачна мигрантима и избеглицама као Немачка

Никола Ковачевић, регионални добитник УНХЦР-ове Нансен награде наводи да треба правити разлику између миграната и избеглица и објашњава да је разлика у мотивима тј разлозима због којих су ти људи одлучили да напусте земљу порекла.

"Када говоримо о избеглицама углавном су то разлози који се доводе у везу са принудом то јест, они нису имали избора зато што су или били изложени прогону, или насиљу општих размера - отвореном оружаном сукобу. То је популација са којом се ми бавимо. Избеглице то су људи које Женевска конвенција из 1951. препознаје као људе којима свака од наших земаља треба да пружи одговарајућу заштиту јер смо сви ми ратификовали ту конвенцију", објашњава Ковачевић.

Са друге стране, каже Ковачевић, када причамо о мигрантима говоримо о људима који ирегуларно прелазе из једне земље у другу исто тако у потрази за бољим животом, али не из истих разлога као избеглице.

"Тако да су обавезе које државе имају према њима далеко мањег интезитета него што је то случај према избеглицама. Међутим, сви имају право на егзистенцијални минимум - овде у Србији нико не може да остане на улици и да му се нешто лоше деси", наводи Ковачевић.

Објашњава да избеглице имају право да приступе поступку азила за разлику од миграната.

"Избеглице имају право да кроз тај поступак азила прођу и да тај поступак азила под претпоставком да је ефикасан и делотворан, да им се омогући да добију азил и да онда уђу у тај такозвани систем интеграције или ти инклузије у друштвени, културни и други живот. Са друге стране таква обавеза не постоји према мигрантима", објашњава Ковачевић. 

Додаје да нисмо привлачни мигрантима и избеглицама као неке друге земље нпр Немачка, али да свако од нас - Србија и суседне земље и Европа требају да у складу са својим могућностима да створе услове да се људи који беже од рата и који су изгубили све да добију заштиту.