Затвор није крај живота – како се осуђеници укључују у друштво након одслужене казне

Kазнено-поправни завод Сремска Митровица већ годинама у континуитету спроводи обуке за дефицитарна занимања на тржишту рада, тако да осуђеници имају прилику да постану бравари, вариоци, столари, керамичари, фасадери, зидари, кувари, пекари, електроинсталатери, водоинсталатери...

"Ја сам се одлучио зато што је то тражен посао и овде и у Европи и у свету. Пре издржавања затворске казне, нисам знао да варим, овде сам научио, шест месеци обука, добио сам сертификат. Радим већ годину дана овде. Истек казне ми је у новембру, за два месеца и имам усмени договор са директором фирме да после издржавања казне овде наставим да радим", рекао је осуђеник Д. Б.

Ангажовање бивших осуђеника праћено је разним предрасудама и недоумицама, ипак има оних који су спремни да им пруже прилику.

"Ја сам увек отворен за неке нове идеје и никада нисам сматрао да су то људи који неће моћи да се уклопе у колектив, што се и показало, фантастично су се уклопили у колектив, одлично раде, чак неки су и бољи од људи који су дуго код нас у компанији", казао је Милан Вујко, власник компаније у којој су радили осуђеници.

"Захваљујући људима добре воље који су препознали шансу да дају прилику осуђеничкој популацији да се ухлебе на неки начин, мислим да такве предрасуде све мање постоје. То знамо зато што нам се много предузетника сада јавља за осуђеничку радну снагу", казао је управник КПЗ Сремска Митровица Александар Антић.

Рад осуђеника мора бити сврсисходан 

Рад осуђених, у складу са Законом, мора бити сврсисходан и не сме бити понижавајући, а постизање економске користи не сме штетити остварењу сврхе њиховог рада.

Према правилнику о раду осуђених лица, у члану два каже да је сврха рада осуђених лица да се подигну радне способности, стекну радне навике и стручна знања како би им се омогућили услови за интеграцију у друштву.

Постпенални третман се остварује на два начина. Први је давање савета, подстицаја и усмерења, а други је обезбеђивање материјалне подршке при решавању породичних проблема, привременог смештаја и запослења.

"Покушавамо да створимо могућност сваком осуђенику добре воље који ради на себи да након издржане казне не мора да се враћа криминалу да би обезбедио егзистенцију своје породице", навео је Антић.

"Ми ту помажемо колико можемо у смислу да имамо контакте са компанијама које су отворене ка томе и да некако лакше запошљавају", рекао је Дарјан Вук Вулевић из невладине организације за помоћ бившим осуђеницима "Нео старт".

Ипак, статистика и даље не охрабрује – између 65 и 70 одсто оних који се у спољашњем свету не снађу – враћа се криминалу. Осим државних институција, бивши осуђеници након одслужења казне, могу да рачунају и на помоћ невладиних организација.

"Тешко је, комплексно је, једно је питање којим треба друштво у целини да се позабави негде у пружању подршке, наравно оно што се подржава је у ствари неки унутрашњи мотив саме особе да се просто врати на тај неки пут", истакао је Вулевић.

У Србији се тренутно, уз финансијску подршку Европске уније, реализује пројекат додатног унапређења програма отпуста за осуђенике ради лакшег укључивања у друштво.

"Затворска казна није крај живота иако смо ту, гледамо да наставимо даље гледамо у будућност, не гледамо у прошлост, шта је било било је, свако заслужује другу шансу", рекао је Д. Б.