"Ћераћемо се до Стразбура" – да ли се исплати ићи до Европског суда за људска права

"По правду ћу ићи, ако треба, и до Стразбура!" – то се најчешће чује када неко не може да оствари права у земљи. Недавно се на тај суд позвао и министар здравља.

"Схватили смо да не можемо да уведемо обавезну вакцинацију, јер је нису увеле ни одређене земље Европске уније и био би проблем на европском суду, да ли у Стразбуру или неком другом", каже министар здравља Златибор Лончар.

Оно што је оспорио, у мору примера из Стразбура, најпознатији је "случај несталих беба". Зорици Јовановић која је пре 37 година у Ћуприји родила сина, а који је на рођењу добио оцену 10, наредног јутра је саопштено да је дете умрло.

"То је прва мајка у Србији која је добила пресуду против Србије у члану 8 Конвенције којом је потврђено да је право на породичан живот повређено у њеном случају али не само у њеном случају – него у случају свих других наших примера које је суд и подвукао као најважније. Нама је најважнији тај моменат да је суд препознао колико је важан друштвени интерес ове наше теме", истиче Марија Маркановић из Удружења "Београдска група родитеља несталих беба".

Одлуке Европског суда за људска права обавезујуће 

Када се исцрпе сви редовни и ванредни правни лекови у држави, када су одбијени сви захтеви и жалбе, није све изгубљено, јер је последњи полигон борбе – Европски суд за људска права у Стразбуру.

"Његове одлуке су обавезујуће, његове смернице су такође обавезујуће имајући у виду да је Република Србија пре свега чланица Европе, а да је и потписник Европске конвенције о људским правима и темељним слободама", напомиње адвокат Иван Симић.

Седам година у просеку траје поступак пред Европским судом правде. Пред Уставним судом Србије три. Када се томе дода и трајање поступка пред судовима или националним органима – на правду се чека и по двадесет година.

"Европски суд врло често указује на погрешну праксу правосудних органа или на лоше законе у одређеној земљи – у том смислу се пресудама Европског суда за људска права врло често налаже земљи да промени и праксу и законе, како би грађани те земље остварили право", напомиње Катарина Голубовић из ЈУКОМ-а.

На тај начин правно су оживљени неки случајеви који су се у Србији водили као застарели.

"Морамо бити свесни без обзира што је то последња инстанца и што само име Европски суд за људска права многима улива наду – да то није некакав суперсуд – односно да то није идеал поступања у неком правосуђу", додаје адвокат Симић.

Иако га неки сматрају и политичким судом, одлуке Европског суда за људска права јесу обавезујуће; све државе потписнице међународних европских конвенција морају да се придржавају упутстава, одлука и смерница Суда у Стразбуру.