Недовршени објекти ругло Београда – атрактивне локације чаме, решење компликовано

Зградама започетим у насељу у Гроцкој, напуштеним још пре три деценије, готово да је немогуће прићи јер су обрасле шибљем. Када је насеље пре осам година продато на лицитацији, нико, а најмање купац, није очекувао да радови неће бити настављени.

Инвеститор започетих објеката у Гроцкој Зоран Анђелковић каже да је тек марта ове године добио коначно решење да је власник земљишта.

"Давне 1983. године донесен је детаљан урбанистички план, на снову кога су ови објекти почели да се граде. Касније је град повукао тај план. На територији Гроцке не постоји ниједан план који је применљив", наводи Анђелковић.

Слична је ситуација и са аква-парком на Новом Београду јер амбицозне планове нису пратиле финсијске могућности инвеститора, а спорови између њих проблем су само увећавали. И два објекта близу Бранковог моста су, због нерешених имовинских односа, постала ругло.

На Зеленом венцу више од деценије стоји зграда некадашње Беобанке. Град је успео да је прода пошто је драстично снизио цену, али о томе када ће почети реконструкција, још нема прецизних података. Једина новина је да је конструкција искоришћена за постављање реклама.

Да је завршена, зграда на углу Таковске и Булевара краља Александра, с обзиром на величину и локацију, на тржишту би вредела најмање 40 милиона евра.

Градња је давно обустављена, највероватније зато што је, према податку који смо пронашли у катастру, пред управним судом пре неколико година покренут спор.

Разлози због којих у Београду велики број објеката није завршен су нерешени имовински односи, стечајни поступци, спорови између инвеститора, а има и случајева да се зидало на државном земљишту.

Пре петнаестак година пописани су напуштени објекти, али држава није пронашла решење.

Власништво над земљиштем кроји решење проблема

Градски урбаниста Марко Стојчић указује да ни град Београд ни републичке власти немају ингеренције да бар споља реконструишу објекат, јер немају права да троше буџетска средства на нешто што није у њиховом власништву.

"Покушавамо да дођемо до власника и да се разговором укаже на значај локације објекта", додаје Стојчић.

Представници Грађевинске коморе Србије тврде да решење у закону постоји.

"Објекти који су на градском грађевинском земљишту и које су инвеститори добили на коришћење дужни су да у року од пет година приведу објекат намени. Уколико то не учнине град има право да им одузме земљиште", наглашава Горан Родић из Грађевинске коморе Србије.

То би могло да се примени у случајевима када је земљиште инвеститору дато на коришћење, али ту постоји обавеза обештећења. Код напуштених објеката проблем је и безбедност.

Власници незавршених објеката никоме не плаћају порез, тако да је и буџет на губитку. Ако додамо и стотине стамбених објеката који су започети без дозволе, проблем је још већи и решење је тешко очекивати у скорије време.