Српско културно благо на КиМ деценијама на мети албанских екстремиста
Средњовековне Немањићке задужбине у епархији рашко-призренској су интегрални део културног наслеђа Европе и света. Од доласка Мисије Уједињених нација на простору Косова и Метохије, културна баштина остала је без 156 споменика српске прошлости коју албански екстремисти свакодневно урушавају.
Српско културно благо на Косову и Метохији већ деценијама је изложено различитим врстама насиља, претњама физичким уништавањем и свакодневним покушајима брисања и фалсификовања.
Зато су се споменици који су уписани у Унесков регистар добара света нашли и на листи угрожене баштине.
"Саме чињенице које су голим оком видљиве, као што су бодљикава жица око Дечана или изградња пута поред Дечана, или стање у којем се налази црква Богородице Љевишке у Призрену, поред које су солитери непосредно поред цркве подигнути, а саобраћај је тако направљен да сви издувни гасови улазе у цркву, показују немар локалне заједнице", каже проф. др Горан Милашиновић, председник Националне комисије за сарадњу са Унеском.
Споменици који имају своје место у Унесковом регистру добара света јесу Високи Дечани, Пећка патријаршија и две задужбине краља Милутина - Грачаница и Црква Богородице Љевишке.
"Пре свега тамо се налази огромно благо, не само четири споменика културе него и 1.300 разних хришћанских богомоља, остатака који би у једном тренутку могли да се употребе и буду од великог значаја", каже Милашиновић.
Средњовековно споменичко наслеђе на Косову и Метохији сведочанство је недрења српске државе, Српске православне цркве и културе светосавског народа.
"Мислимо да је брига о културном наслеђу да се скрене према културном патриотизму. Дакле, да нама као народу буде стало да се поносимо са културним добрима које смо наследили и да се такође кроз културну баштину може остварити љубав према својој држави и према народу", каже професор Милашиновић.
Та баштина је својеврсна тапија трајања националног културног и духовног идентитета Срба.
Коментари