Река Блаташница једна од најзагађенијих у Србији, од ње беже и животиње и људи

Може ли Блаташница поново постати извор живота, уместо једне од најзагађенијих река у Србији, од које беже и животиње и људи, питање је које мучи мештане овдашњих села већ деценијама.

"Својевремено, то је била златна река и чиста вода, ту су имале рибе и купали смо се, све живо, а сад је само ђубре, нема ништа у њој, црна је к‘о гавран и смрди", прича Србољуб Макрагић из  Чучала.

"Ту ниси у стању да боравиш, мораш да бежиш кући, ‘оћеш-нећеш. Мени кућа са оне стране, високо горе, 180 метара од пута, и осећа се", додаје Лазар Анђић из Блаца.

Раде Богићевић из Џепнице каже да се људи на пијаци само окрену и оду кад чују да се башта налази поред Блаташнице, неће да купују производе.

Мала топличка општина Блаце, није све време седела скрштених руку када је реч о решавању еколошких проблема, али је сада очигледно да је ово превелики залогај за скромни општински буџет.

Осамдесетих година прошлог века, Блаце је изградило постројење за пречишћавање отпадних вода, што ју је тада сврстало у једну од најнапреднијих еколошких општина у Србији.

Нажалост, ово постројење радило је кратко, само неколико година, због, како су нам рекли у локалној самоуправи, изузетно високих трошкова.

У локалној самоуправи кажу да су извукли поуке и да сада раде заједно за Општином Брус и Градом Крушевцом у оквиру пројекта заштите језера Ћелије, чији је највећи загађивач управо Блаташница.

"Ако знамо да су средства обезбеђена, значи да никад нисмо ближи овом решењу. Могу да вам кажем да ће извођач радова бити изабран до краја новембра месеца, а почетак радова се очекује почетком наредне године", истиче Иван Бургић, председник Општине Блаце.

Пројекат изградње заједничког постројења за пречишћавање отпадних вода у Блацу и Брусу, али и изградњу и реконструкцију колекторских и канализационих мрежа на територији ове две општине, финансираће са тринаест милиона евра Европска унија из претприступних фондова.