Реституција недовршен посао у многим земљама региона – која је земља вратила највише имовине
Агенција за реституцију припрема пројекат упоредне анализе процеса враћања имовине у Србији и окружењу, пре свега у републикама бивше СФРЈ. Пројектом ће бити обухваћене и земље, попут Пољске, која је претходних месеци у фокусу светске јавности због измена Закона о управном поступку, којим се уводе рокови и, заправо, ограничава подношење захтева за враћање имовине одузете и од тамошњих Јевреја. Можда је проблем то што Пољска нема закон који је донет у свим земљама, некадашњим републикама бивше Југославије?
Случај пољске дипломатске породице Гавроњски из 2011. и државе Србије око једне виле у Варшави пример је добре реституције. Вила, национализована после Другог светског рата, најпре је била југословенска, а затим српска амбасада у Варшави. Пољски суд вратио је имовину Гавроњскима, али је Србија дуго оклевала да се исели, јер је породица захтевала да јој се ретроактивно плати закупнина.
Слични спорови вођени су у свим бившим републикама некадашње Југославије. Словенија, као најбољи пример, прва је кренула у реституцију и 1991. усвојила Закон о денационализацији. Тај процес је готово у потпуности окончала. Не и за све цркве и породицу Карађорђевић.
"Закон је дао предност реституцији у нарави, у природи, али под одређеним увјетима, ако је на пример био власник неко други, ту је постао као приватно лице власник, онда се дала одштета. Била је у облику бонова, обвезница које су доспеле 2016. на наплату", каже Едо Пиркмајер, државни секретар за реституцију у Словенији од 1998. до 2003. године.
Хрватској је решено око 60 одсто случајева. Закон о накнади имовине донет је 1996. године.
"Велики број поступака још увек траје, има и број оних који су окончани и то на начин да је враћана имовина, дакле она имовина која није приведена сврси, и она која је приведена тада се враћало у новцу", истиче Весна Вучетић, адвокатица у Хрватској.
Сва та искуства била су драгоцена Србији која је са 20 година закашњења, у односу на рецимо Словенију, донела Закон о реституцији 2011. године.
"Ово што већ сада знамо је да Србија има највећи обим враћања и најмањи обим ограничења у односу на све земље. У Северној Македонији странцима је забрањено да учествују у процесу реституције – странци су и сви грађани бивше Југославије. У Хрватској је забрањено враћање пољопривредног земљишта", наводи Страхиња Секулић из Агенције за реституцију.
Право на имовину је унутрашње питање државе чланице према некада Римском, сада Лисабонском уговору. Зато су имовинска права суверена питања сваке државе чланице ЕУ. То значи да реституција није услов за улазак у ЕУ, али је њено решавање доказ поштовања елементарних људских права.
Коментари