Рехабилитација осуђеника кроз уметност – терапија која им даје шансу

Директорка Института за перформативне уметности и социјални рад Марина Ковачевић каже да су у Окружном затвору у Новом Пазару реализовали пројекат који за осуђенике представља спој социјалне терапије и перформативне уметности.

Пројекат је јединствен јер су се по први пут у историји казнено-поправног система у Србији, исцртали графити и мурали унутар једног затвореног затвора.

Познати уметници графита и мурала из Београда и Новог Пазара, одабрали су најбоље радове осуђеника и исцртали их на зидовима шеталишта унутар затвора у Новом Пазару – једине слободне зоне где осуђена лица проводе слободно време.

"Осуђеници су имали прилику да раде мотиве слободе, природе и љубави, да их визуализују на свој начин. После је то пренето, уз помоћ две локалне уметничке заједнице из Новог Пазара и Београда, на шеталишта зидина. То су заправо затворени делови, који су видљиви само за осуђена лица. Оплеменили смо и улепшали просторе два зида", рекла је Ковачевићева.

Додаје да су осуђеници били веома мотивисани, те да је један од њих рекао да му је ова радионица помогла да се поново осети као конструктивни члан заједнице.

Истиче да су осуђеници део друштва, те да их морамо прихватити, као и да су ово програми који им дају шансу да буду бољи за заједницу.

И филм о пројекту 

Марина Ковачевић каже да је о овом пројекту у припреми документарни филм, који ће да буде премијерно приказан у Новом Пазару, када се поправи епидемиолошка ситуација, а затим и широм земље и света.

Посетила је и поједине америчке затворе, те истиче да затвори у нашој земљи ни о чему не назадају у односу на њихове, као и да Србија има хуманији приступ, иако је америчко друштво богатије.

Ковачевићева је у Америци промовисала филм "Записи из ћелије број 12", у којој глуме затвореници, што је још један од начина рехабилитације осуђеника кроз уметност.

"Институције су ту да казне дело, али је на заједници, да дâ шансу тим људима да буду бољи. Људи који су трпели насиље, постају они који чине насиље. Од суштинске важности је да спречимо злостављање деце. Када приђите тим људима на другачији начин, дају све од себе", закључује директорка Института за перформативне уметности и социјални рад Марина Ковачевић.

После представе, а касније и филма "Записи из ћелије број 12", урадила је и документарни филм "Команда љубав", који говори о рехабилитацији осуђеника кроз интеракцију са псима.

Урадила је и позоришну представу са штићеницима васпитно-поправног дома у Крушевцу "О боговима, херојима и осталим витезовима", као и представу "Њена прича'', са осуђеницама у затвору за жене у Пожаревцу.