Расељени Срби се боре за голи живот иако поседују велику имовину на КиМ – колико парцела је одузето

Без две куће и 12 хектара земље остао је Милисав Живаљевић, који већ двадесет две године живи у Краљеву као подстанар. Његова имовина у селу Црни Врх код Пећи продата је без његовог знања. Када је сазнао, било је касно. Сада се бори за плац од 42 ара, који је узурпиран. Због свега тога многа расељена лица постају социјални случајеви.

"Осећам да је моје право угрожено, јер ми је имовина узурпирана. Нити могу доле, нити могу овде да остварим своје право. Примам пензију од шеснаест хиљада са четрдесет година радног искуства. Ко може то да издржи, ја поздрављам", каже Живаљевић.

У насељу Оризе у Ђаковици узурпирана је зграда са српским становима. Почетком јуна успела је да се врати Драгица Гашић, која је морала да чека да се из стана исели узурпатор.

"Ја још не могу да верујем да сам у мом стану, толика ми је велика жеља била да ми је Бог испунио жељу, а сад Бог и полиција ме чувају", истиче Драгица Гашић.

Када би се вратили сви Срби из те зграде, било би шездесет српских породица, додаје Гашићева.

"Поред мржње, постоји и материјални интерес"

Да би се Срби вратили на своја породична имања и у станове у којима су живели на Косову и Метохији, морају да се изборе са огромним отпором оних Албанаца који бесправно и бесплатно већ две деценије живе у њиховим становима.

Таквих примера је много, али се о томе у косовској јавности готово и не говори.

"Борићемо се за Драгицу Гашић, као и за сваког интерно расељеног Србина, јер су то људи који желе да се врате на своја огњишта и да живе на свом имању. Све то што се дешава Србима, поред те мржње која постоји, постоји и материјални разлог због чега се Срби притискају", поручује Петар Петковић, директор Канцеларије за Косово и Метохију.

Право приватне својине је неприкосновено право сваког појединца у свету, али на Косову и Метохији очигледно не важи.