Шта изједа српске орахе

До сушења ораха долази јер је од прошле године регистрована једна нова штеточина која је иначе пореклом из централних и северних делова Америке, а први пут је регистрована у Европи, у Швајцарској још 1986. године, наводи гошћа Јутарњег програма, порф. др Душанка Јеринић Продановић, са Катедре за фитомедицину Пољопривредног факултета у Београду.

„Код нас је регистрована прошле године, међутим, постоје индиције да је та штеточина дошла и неку годину раније, јер је прошле године на подручју општине Шид, у селу Илинци, оштећење плодова било стопроцентно“, додаје професорка.

Ради се о штеточини која се зове орахова мува и припада фамилији воћних мува, а оштећује искључиво плодове ораха и то већ у фази када су формирани. Први симптоми могу да се уоче половином августа, па све до бербе.

За сада још нема препорука о томе која средства се могу користити за заштиту ораха од ове врсте штеточине и због тога је Управа за заштиту биља Министарства пољопривреде одредила посебан надзор над одређеним штетним организмима, а међу њима је и орахова мува.

„Тренутно се врши картирање, односно, утврђује се њена дистрибуција у Србији. Ова штеточина је регистрована и у околини Београда, што такође иде у прилог претпоставци да је она ту већ присутна можда и четири, пет година уназад“, напомиње саговорница Бојане Марковић.

Ове године су постављене клопке на којима се прати појава и лет муве. Произвођачима ове клопке омогућавају да прате када је право време за третирање.

„За сада можемо да користимо само искуства из суседних земаља и знамо да се могу користити неки инсектициди, мада, за сада, код нас нема регистрованих, али могу да се користе и клопке које осим што служе за праћење лета мува, служе и за неку врсту изловљавања“, напомиње професорка Јеринић Продановић.

Орахова мува је претња пре свега стаблима на окућницама. На плантажама на којима се гаји орах већ се користе неки инсектициди због неких других штеточина, па је могуће да утичу и на орахову муву.

За сада се зна да је ова штеточина најраспрострањенија на подручју западног Срема, где су оштећења од 90 до 100 одсто. Има још неких делова у којима су пријављени симптоми, али није доказано присуство ове штеточине, јер симптоми могу бити слични као код неких других обољења.

„Због ове штеточине, доводи се у питање могућност гајења ораха у екстензивним засадима. Практично ће бити немогуће гајити орах ако се не третира, а с обзиром на хабитус ораха, хемијско сузбијање штеточина је крајње отежано. Једино да чекамо одговор природе, на притисак природних непријатеља који можда могу да смање њихов потенцијал, с обзиром да она има само једну генерацију годишње и с обзиром на то да презимљава у стању ларве у земљишту, можда постану храна неких других природних непријатеља“, закључује проф. др Душанка Јеринић Продановић.