Банатско Вишњићево слави 100. рођендан и чува сећање на своје осниваче – добровољце из Великог рата
Једно од села које ове године обележава 100 година постојања је Банатско Вишњићево. Због економске миграције ово село је данас најмање добровољачко насеље у Војводини, где имају само једну жељу, да сачувају историјску грађу о настанку насеља.
Када је велика Аустроугарска напала малу Србију, бројни печалбари, Срби из Америке су се пријавили за добровољце да бране отаџбину. Деда Данила Дрче, Дане Глушица је један од њих.
Преживео је рат и саградио кућу у Банатском Вишњићеву. Још се препричава породично предање да је деда Дане без размишљања кренуо у рат, оставио посао у Америци, препловио пола света, а једва се спасао пред долазак у Грчку, пошто је брод нападнут.
"Да ли су наишли на мину, или је брод торпедован, тако да од 500 људи, негде 120, 130 људи је остало живих. Што је интересантно, деда није био пливач, није знао да плива, али је по причи, ухватио се за неку даску која је плутала на води и тако је преживео", прича Данило Дрча.
Добровољци су углавном били са простора Лике, Далмације, Кордуна или Војводине. Ризиковали су свој, али и животе своје породице, јер су потицали са подручја које је припадало непријатељу у рату.
Хаџи Борислав Новаковић из Удружења ратних добровољаца 1912-1918 каже да је Прва српска добровољачка дивизија, као прва јединица која је формирана у Русији, формирана од аустроугарских војника који су се предали Русима.
"Нису смели говорити, свако своје право име. Јер сазнање о њима, знали су где им је породица и њихова породица би страдала", наводи Новаковић.
Малобројни потомци који још живе у Банатском Вишњићеву чувају сећање и поносе се на осниваче села, а било је 153 породице.
Данас село има укупно толико становника. Зато у Банатском Вишњићеву траже начина да се спомен-соба посвећена добровољцима сачува и премести из неусловне зграде школе која близу две деценије нема ниједног ђака.
Коментари