Гојковић: Добро информисани грађани предуслов су за уређено друштво

Гојковићева је нагласила да је убрзани развој медијских технологија створио могућност за правовремено информисање јавности о бројним темама и за активно учешће појединаца, организација и група у најразличитијим видовима друштвеног живота, али и посебне изазове, саопштило је ресорно министарство.

Гојковићева је изразила жаљење због одлуке дела цивилног друштва да не учествује и не води отворени разговор о разлозима њиховог незадовољства.

Министарка културе је нагласила да дијалози служе томе да научимо да разговарамо, да добро слушамо једни друге, да барем покушамо да разумемо став једни других и да не мислимо да смо увек баш ми у праву, јер иначе нема дијалога нити разумевања ставова.

"Бројна савремена истраживања баве се утицајем медија на обликовање вредности и структуру друштва. Без обзира на разлике у приступу и резултате, свим овим истраживањима заједничко је да препознају кључну улогу медија у формирању јавног мњења и у изградњи стабилног, плуралистичког и модерног друштва", додала је Гојовићева.

Подсетила је да је у августу 2014. године донет сет медијских закона који су потпуно усклађени са европском регулативом и додала да ресорно министарство сада ради на измени и допуни Закона о јавном информисању и медијима, а да Радну групу чине представници државних органа и новинарских и медијских удружења.

Истакла је да укључење значајног броја репрезентативних актера битно доприноси дијалогу и јачању међусобног поверења на медијској сцени и да Министарство никога није одбило ко је показао заинтересованост да учествује.

Додала је да је крајем прошле године Влада формирала још две радне групе, једну за безбедност и заштиту новинара и другу за праћење спровођења Акционог плана за примену Стратегије јавног информисања са циљем стварања повољног окружења за слободу информисања и остваривање јавног интереса.

"Медији цивилног друштва за информисање на локалном нивоу"

"Посебно желим да скренем пажњу да је у Стратегији развоја система јавног информисања препознато да медији цивилног друштва могу бити добар модел медија у Републици Србији, који може ефикасно попунити празнине у информисању на локалном и регионалном нивоу, као и простор између комерцијалних медија и јавних медијских сервиса", навела је министарка културе.

Гојковић је оценила да би изменама и допунама кровног закона у области јавног информисања требало да се омогући штампаним и онлајн медијима, који су у највећој експанзији, да буду регистровани као медији цивилног друштва и изразила наду да ће резултати бити у том правцу.

На тематском друштвеном дијалогу у организацији Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, учествовали су и министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић, амбасадор САД у Србији Ентони Годфри, министарка за европске интеграције Jадранка Јоксимовић, председница Фондације "Београдски фонд за отворено друштво" Соња Лихт, шеф мисије ОЕБС-а у Србији Јан Брату и други.

Јоксимовић: Сви морамо имати поверење у дијалог

Министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић нагласила је да су евроинтеграције трансформативни процес за цело друштво, те да је важно да учешће у дијалогу као основи демократског друштва узму сви, чак и они који се противе и не слажу.

"Не морамо имати поверење једни у друге, али морамо у дијалог као основну форму демократске комуникације и друштва које хоће да се гради и напредује као демократско, а верујем дубоко да то Србија и јесте и што наш процес ЕУ и показује", рекла је Јоксимовић на скупу "Култура дијалога – цивилно друштво и медији".

Јоксимовић је рекла да је важно да учешће узме и део цивилног друштва које је против европских интеграција и они који су прокламовани као проевропски, а нису задовољни што процесом не управљају друге владе, или политичке странке.

"Све је то легитимно и сви морају бити део дијалога", рекла је Јоксимовићева.

Додала је да је важно да се сви упознају са начелима нове методологије.

Најавила је план Министарства да са организацијама цивилног друштва, окупљеним пре свега у Националном конвенту, организује серију тематских састанака како би приближили елементе нове методологије која акценат ставља на владавину права и, у том контексту, и улогу цивилног друштва и медија и медијских слобода.

Министарка је нагласила да је то заиста посао за све нас.

Изразила је незадовољство чињеницом да се на скупу чуло да део НВО и организација цивилног друштва не жели и сматра нелегитимни сваку врсту дијалога са представницима Владе Србије.

Додала је да не зна са ког становишта то говоре, са моралног, етичког, политичког.

Тиме, наводи, дубоко показују да нису спремни на дијалог и са одређеним бројем грађана који су на изборима проценили или измерили и дали подршку правцима вођења политике, који су у овом тренутку предоминантно већински.

Према њеним речима, та неспремност показује рањивост цивилног друштва, не само у Србији већ и Европи и свету.

Додала је да о тим организацијама често мислимо као о простору тоталне толеранције и сарадње, иако су некада потпуно фрагментирани и нису имуни на дефицит демократског капацитета, а што је, подсећа и особина и бројних политичких партија.

"Зато мислим да је грешка не доћи на отворен позив ресорног министра, са аргументом да то није легитимно", рекла је Јоксимовићева и додала да је и то домократија.

Министарка је изразила уверење да ће Србија до краја године начинити неколико важних корака на пољу евроинтеграција, с обзиром да је у складу са новом методологијом отворен Кластер један, који је важан, јер он, нагласила је, мери напредак.

"Припремили смо све за Кластер три и Кластер четири", поновила је Јоксимовићева, која је нагласила да је важно да и медији и цивилно друштво учествују у том процесу "како год желе – да ли критички да ли позитивно, да ли конструктивно или са потпуном негацијом важности процеса".

О томе мора да се разговора, рекла је и додала да је управо зато у саму структуру преговарачког процеса уграђен инструмент учешћа цивилног друштва, пре свега кроз редовне консултације.

"Предвидели смо појачано учешће експерата из различитих области НВО сектора. Верујем да ћемо на обострану добит грађана и европског пута интензивирати процес у овој години", рекла је министарка.

Као добар податак изнела је последње истраживање урађено крајем јула и почетком августа, које каже да би се 57 одсто грађана, да је референдум сутра, изјаснило за чланство у ЕУ.

Додала је да би 30 одсто њих било против, а између 12 и 13 одсто мисли да не би гласало.

"Још важније је да је подршку реформама кроз евроинтеграције изразило 83 одсто грађана. Први пут имамо изванредан резултат преко 45 одсто грађана зна да је ЕУ највећи донатор а 50 одсто зна за неки од пројеката које је финансирала ЕУ", рекла је Јоксимовићева.

Према њеним речима, све то је показало да медији, председник Србије, председница Владе, министарства – "сви који су ухватили нову методлогију, као нови замајац за цео процес, нову шансу и простор, већ имају позитивне резултате".