Суша пожњела житарице, неопходно улагање у системе за наводњавање

Пољопривредник Радомир Вукомановић из околине Краљева кукуруз који производи користи за исхрану крава. Ове године принос ће му бити и до 40 посто мањи него лане.

"Био је добар кукуруз у почетку, после је суша наишла. Неки део је пропао, а неки део држи се. Зависи где је њива. И опет није кукуруз како би требало да буде", каже Вукомановић.

Ништа боље неће проћи ни остали произвођачи у том крају, јер у најкритичнијем периоду за развој кукуруза није било кише. Уз то, данима су владале тропске температуре.

"Крезубост клипова, мали клипови како их ми зовемо пабирци. То ће бити слика са највећег броја наших њива на овом подручју. За овај кукуруз препорука би била да се што пре спреми у некој врсти силаже како би се донекле сачувао тај енергетски квалитет и конзумна својства за животиње", објашњава ненад нешовић из Пољопривредне стручне службе Краљева.

На добре приносе у читавој земљи могу да рачунају само ратари који имају заливне системе, а таквих је веома мало.

"Институт је засновао производњу на око 2.000 хектара и углавном је та производња у условима наводњавања што ће сигурно обезбедити довољне количине семена ЗП кукуруза. Томе треба додати и наше залихе и сходно томе једна сигурност када је у питању производња семена хибрида кукуруза", наводи Жељко Китовић са Института за кукуруз Земун Поље.

Уколико се временске прилике не погоршају род ће бити око шест милиона тона, два милиона тона мањи него прошле године. После подмирења домаћих потреба, за извоз би остало око милион и 600 хиљада тона. Прогнозе за соју су још неповољније.

"Ми ове године не очекујемо да ће приноси соје прећи две тоне по хектару на нивоу земље. То значи да ћемо у односу на претходну годину када смо имали род од око 700.000 тона соје бити срећни ако будемо имали пола милиона тона", истиче директорка удружења "Жита Србије" Сунчица Савовић.

Недостатак падавина и тропске температуре најбоље подноси сунцокрет. Очекује се да род буде сличан прошлогодишњем. Најављена киша могла би тек незнатно да помогне неким биљкама.

"Пре свега мислим на соју, што се тиче ратарских култура. Повртарске културе које су актуелне паприка, купус... За воће могу да дођу падавине у последњем моменту и да донекле поправе утисак. Наредних дана се очекује захлађење са падавинама. После тога би требало да буде сувље време, али са температурама које су у границама просека за други део августа", каже Срђан Милакара из РХМЗ-а.

Будућност и српске и светске пољопривреде је у наводњавању. Од 2017. до 2019. преко Развојног фонда Абу Дабија уложено је 19,7 милиона евра у ревитализацију постојећих и изградњу нових система за заливање.

"Прошле године из истог фонда уговорено је нових 13 пројеката у вредности од 24,6 милиона евра, а до краја године уговорићемо нових 13 за 34,6 милиона евра, што ће у суми за све ове пројекте дати техничке могућности да се наводњава нових 115.000 хектара", објашњава в.д. директора Републичке дирекције за воде у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Наташа Милић.

Прошле године и Европска банка за обнову и развој одобрила нам је 30 милиона евра кредита за унапређење система за наводњавање. Ради се и на електрификацији поља, како би се смањили трошкови заливања.