Вирови односе много живота – како савладати панику и реку

Вирови су специфична, али уобичајена појава на рекама. Стварају се када постоје две струје које теку једна насупрот другој. Спасиоци знају како се поступа у тим ситуацијама, али то не значи да за њих нема опасности.

"Оно што је најбитније јесте да особа легне на површину воде, битно је да буде у том хоризонталном положају јер уколико је у вертикалном вир много лакше може да га увуче. Такође битно је да особа покуша лаганим покретима да исплива низводно од вира. Помоћ је углавном таква да или са неког пловног објекта додамо неки предмет на који ће се особа попети или да приђемо у ситуацији када на себи имамо прслук за спасавање", каже Кристина Миладиновић из Удружења спасилаца на води Србије.

И физичари тврде да помаже када дубоко удахнемо, јер тада вода не може да нас потопи. Вирови настају углавном због експлоатација речног дна.

"Што се тиче вирова на територији Града Београда, односно на рекама Сави и Дунаву, немогуће их је избројати зато што вир, у ствари, представља сваку неравнину на дну саме реке односно сваку рупу која је или настала природним путем или је настала људским фактором", напомиње Вујица Цакић, заменик командира полицијске испоставе за безбедност на рекама.

Сваке сезоне купачи се упозоравају на места која нису безбедна за купање.

"Да не улазе у воду на дивљим плажама где нема спасилаца и где је терен непознат и променљив. Врло често се дешава да на рекама и Сави и Дунаву долази до мењања конфигурације терена. Где је одређени спруд био данас био данас не значи да ће бити за пар дана на истом месту или да је рупа била на том истом месту", додаје Цакић.

Вирова највише има испод мостова, око носећих стубова. Чак и тамо где је површина мирна, не треба ризиковати. Вода је непредвидива, а неопрезност може скупо да кошта.