Кранови, камиони и шут на све стране на Копаонику - оаза мира чека крај грађевинских радова

На Копаоник се лети долази искључиво ради одмора у природи, далеко од градске вреве и усијаног асфалта. Жељену оазу мира ове године гости не могу да нађу. Кранови, камиони, грађевински материјал и шут на све стране. Надограђују се постојећи и граде нови угоститељски и смештајни објекти.

"Надамо се да ће ово једном престати, јер гости стварно негодују. Не може да се прође ни око једног објекта, градилишта нису уређена, нажалост, нису ограђена,  постоји опасност и повређивања. Да су дошле инспекције и кажњавале било би много боље", каже Зоран Јеленковић, туристички радник.

Инвеститорима и извођачима радова се жури како би посао завршили до почетка зимске туристичке сезоне. У наредном периоду, у самом центру, биће 4.000 кревета више.

Дарко Јовановић из ЈП "Скијалишта Србије" каже да прате пораст смештајних капацитета и угоститељских и сваке године проширују скијалишта због безбедности, квалитета пружених услуга и конфора самих скијаша.

"Могу вам рећи да су Скијалишта Србије на просторима којим газдује и којима управља који се граниче са тим грађевинским зонама где се изводе грађевински радови – предузела све мере како би наши туристи били безбедни", рекао је Јовановић.

Потребе туризма, плански развој урбаног Копаоника и заштиту природног добра није лако усагласити.

"Оно што треба да презентирамо као вредности, као лепоту Копаоника често поклекне пред атаком, градњом и свим оним што се даешава. Прашина, шут отпад, врло често и повреде и хаварије на инфраструктури. Последица свега тога – поставља се питање до ког интензитета то све може ићи. Проблем су и капацитети. Копаоник и природа могу издржати један велики притисак, али и то има своје лимите и ограничења", каже Бојан Миловановић, директор НП Копаоник.

А Копаоник је, пре свега, национални парк. Приоритет мора бити одрживи, одговорни туризам који се пријатељски односи према природној и културној баштини.